Inicijativu za promenu Ustava podnelo je 50 poslanika meðu kojima su pored Demokratske stranke Srbije i poslanici Nove Srbije i Velimir Simonoviæ iz Demokratskog centra. Poslanici Demokratske stranke Srbije Dejan Mihajlov i Dragan Joèiæ istakli su da žele da izradu Ustava vrate u Parlament, pošto Ustavna komisija sprovodi politiku Predsedništva DOS-a, a za predlog Ustava rekli su da je to moderan koncept koji spušta vlast graðanima i otvara naèin za dogovor oko odreðenih rešenja. Govoreæi o razlikama u predloženim ustavnim rešenjima DOS-a i DSS-a, Dejan Mihajlov je na konferenciji za novinare rekao da s obzirom da predlog DOS-a ide na direktno razbijanje državne zajednice i Ustavne povelje, “naš je predlog da kroz široku decentralizaciju i demokratizaciju države putem regiona ona zadrži teritorijalnu celovitost i suverenost na celoj teritoriji. Zalažemo se da predsednika biraju graðani jer je to funkcija koja prožima sve tri grane vlasti za razliku od DOS-a koji traži da se predsednik bira u Parlamentu”, rekao je Mihajlov.
Novi Ustav Srbije trebalo bi da sadrži i neke principe koji bi trebalo da doprinesu i rešavanju kosovske krize. Takav dokument šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Èoviæ dostavio je državnim zvaniènicima, predstavnicima Srpske pravoslavne crkve i nevladinim organizacijama koje se bave problemom te pokrajine Svi oni pozvani su da upute predloge i sugestije, kako bi se materijal unapredio i u konaènoj formi našao pred poslanicima republièkog parlamenta i Skupštine Srbije i Crne Gore. Meðu principima koje je Èoviæ nedavno izneo su u novom Ustavu zapisana zabrana odricanja od Kosova i Metohije, nepriznavanje prava na secesiju, insistiranje na nepromenljivosti granica i na stavu da je ulazak državne zajednice u Savet Evrope, Evropsku uniju, NATO, Svetsku trgovinsku organizaciju ili Partnerstvo za mir moguæ samo u avnojevskim granicama Srbije i Crne Gore.