“Pre svega želim da izrazim dobrodošlicu premijeru Živkoviæu sa ”dobro nam došli” i èestitam mu na svemu što radi posle atentata na Djindjiæa i da kažem da je postignut napredak. Kao što znate, proteklih nekoliko godina nastojao sam da budem od velike pomoæi Srbiji i Crnoj Gori. Mi smo doprineli rešavanju spornih pitanja sa Pariskim klubom, Medjunarodnim monetarnim fondom i radili na obezbedjenju sredstava Srbiji i Crnoj Gori. Mada su nenamenska sredstava za ovu godinu smanjena na 440 miliona dolara, Srbija i Crna Gora æe dobiti 114 miliona; 90 miliona Srbija i 19 Crna Gora, mada u tekstu zakona postoji i klauzula da bi moglo da se dodeli i više sredstava ako to bude moguæe. Pored toga, veæ više od godinu dana smo angažovani na tome da Srbija i Crna Gora dobiju status najpovlašæenije zemlje u trgovinskim odnosima sa SAD. Mislim da je to važno da bi se omoguæio priliv investicija u Srbiju i Crnu Goru. Nastojaæu da se to ostvari pre nego što ovaj Kongres zakljuæi rad.”
Da li je adminstracija SAD sada nešto bliža normalizovanju trgovinskih odnosa sa Srbijom i Crnom Gorom?
“Amerièka adminstracija to želi da uèini. O tome smo postigli saglasnost na plenumu Senata, ali je zakonski nacrt o normalizaciji trgovinskih odnosa sa SAD zakoèen u okviru predloga zakona o carinskim dažbinama. Taj predlog nema nikakve veze sa Srbijom i Crnom Gorom. U medjuvremenu, ja nastojim da se jednoglasno usvoji zaseban zakonski nacrt da Srbija i Crna Gora dobiju status najpovlašæenije nacije u trgovinskim odnosima sa Amerikom, i da se to ostvari do kraja ove godine. Jasno sam dao do znanja premijeru Živkoviæu, ministru inostranih poslova Svilanoviæu i ambasadoru Vujaèiæu, da je veoma važno da Srbi postupe u skladu sa izrekom “samo sloga Srbina spasava”. Izrazio sam zabrinutost u vezi sa slobodom govora i medija, ukazujuæi na Studio 92, koji ima probleme sa vlastima. Od posebne je važnosti da Srbija i Crna Gora nastave da saradjuju sa Haškim tribunalom i da Mladiæ i Karadžiæ budu upuæeni u Hag. Znam da mnogi u Srbiji imaju svoje mišljenje o tom pitanju. Medjutim, èinjenica je da narod u Srbiji i Crnoj Gori mora shvatiti da se tom pitanju pridaje velika važnost ovde u SAD. Razgovarao sam sa Karlom del Ponte, koja je izrazila nezadovoljstvo zbog nedovoljne saradnje vlasti u Srbiji, koje tvrde da ne mogu da pronadju generala Mladiæa. Premijer Živkoviæ je rekao da nije u pitanju politika, nego da vlasti jednostavno ne mogu da ga pronadju. Nama u SAD je veoma teško da poverujemo da nije moguæe pronaæi Mladiæa.”
Kakav je sada stav SAD u vezi sa zahtevom da Srbija i Crna Gora potpišu Èlan 98 Rimskog sporazma?
“To pitanje bi trebalo da reše Srbija i Crna Gora. Tu postoje razna nagadjanja, medjutim, to pitanje treba prepustiti toj državi. Medjutim, ono sto nas zabrinjva jeste pitanje Kosova. Veoma sam zabrinut u vezi sa Kosovom. Ja sam tu pokrajinu posetio više puta nego bilo koji drugi èlan amerièkog Senata. Kao što znate, Majkl Štajner odlazi i dolazi nova osoba. Smatram da Ujedinjene nacije ne ispunjavaju svoje obaveze prema Rezoluciji 12-44. Jasno sam stavio do znanja da Stejt dipartment i ja imamo istovetno mišljenje - da vlasti na Kosovu moraju da poènu da u potpunosti poštuju prava manjina, što sada nije sluèaj. Isovremeno, ni Srbi, ni izbeglice drugih manjinskih grupa, ne vraæaju se na Kosovo i nemaju slobodu kretanja, tako da mirovne snage još moraju da stražare i èuvaju manastire i crkve da ne bi bili uništeni. Dok se ne ispune svi uslovi Rezolucije 12-44, ne može da se razgovara o buduænosti Kosova. S druge strane, bilo mi je drago kada mi je premijer Živkoviæ rekao da se planira dijalog izmedju srpskih vlasti i albanskih, Redžepija i Rugove, o zajednièkim problemima, koji bi možda mogli da se reše. Smatram da je to dobar znak.”