Generalni sekretar Alijanse Jap de Hoop Shefer rekao je na konferenciji za novinare nakon samita da se broj vojnika u sastavu KFOR-a neæe promeniti, jer je potrebno garantovati stabilnost i bezbednost u pokrajini, kada polovinom godine poène evaluacija primjene demokratskih standarda i, moguæe, diskusija o konaènom statusu Kosova.
Americki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld rekao je na konferenciji za novinare da je mirovna misija na Kosovu zajednièki poduhvat svih 26 èlanica NATO-a i da æe Sjedinjene države na Kosovu ostati sve do okonèanja misije Zapadne vojne Alijanse. “Dosli smo zajedno, zajedno æemo i otiæi sa Kosova”, kazao je Ramsfeld. Govoreæi o uspjesima Zapadne vojne Alijanse, on je posebno naglasio uspešan transfer mirovnih operacija u Bosni i Hercegovini na snage Evropske Unije.
Glas Amerike je u kongresnom centru Akropolis razgovarao i sa zvaniènikom NATO-a, Džejmijem Šejom, koji je u vrijeme NATo intervencije na Kosovu bio portparol Alijanse, a sada je, kao pomoænik zamenika generalnog sekretara NATO-a, zadužen za komunikacije. NATO, pouèen martovskim nasiljem, “ne želi da vojnici na terenu budu nespremni i zateèeni eventulano novim bezbednosnim izazovima i problemima” rekao je Šej. “Nama je i pored toga što æe standarde ocenjivati kontakt grupa i što je razvoj dogadjaja na politièkom planu stvar UN-a, vrlo bitno da utvrdimo šta æe se dogadjati na Kosovu od ovog leta, jer mi tamo imamo 18 hiljada vojnika. Moramo znati koji æe standardi biti evaluirani i koji je to zadovoljavajuæi nivo standarda koji bi trebalo da bude dostignut kako bi mogli da planiramo poèetak diskusije o konaènom statusu Kosova”, kazao je Džejmi Šej Glasu Amerike.
Po njegovim reèima “KFOR-u æe uoèi ovog leta biti neophodni bolja obuka i bolji obaveštajni podaci. To je, na više diplomatski naèin ponovio i generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer koji je na konferenciji za novinare podsjetio da je o politièkim prospektima na Kosovu bilo reèi na sastanku šefova diplomatija u Briselu i dodao da se definitivni zakljuèi u vezi sa uvodjenjem mera, koje bi trebalo da pojaèaju efikasnost snaga KFOR-a, mogu oèekivati tek nakon samita 22. ovog meseca u Briselu.
Na marginama samita odrzan je i sastanak NATO -- Rusija. Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov saopštio je nakon susreta sa Generalni sekretarom NATO-a i drugim ministrima odbrane, da æe vlada u Moskvi formirati èetiri brigade, od kojih æe dve delovati na podruèju Zajednice nezavisnih država, dok æe druge dve delovati u drugim podruèjima. Jedna mirovna ruska brigada, rekao je Ivanov, delovaæe u sadejstvu sa misijama NATO-a. Jap de Hop Shefer je nakon sastanka sa Ivanovim kao primer dobre saradnje Rusije i NATO-a izdvojio -- zajednièko delovanje na Balkanu.
U kontekstu regionalne bezbednosti, visoki funkcioneri NATO priželjkuju da Srbija i Crna Gora što pre pristupi programu “Partnerstvo za mir”. Oni, meðutim, tvrde da se to neæe dogoditi sve dok i poslednji haški optuženik ne bude u Sheveningenu. To je danas u Nici, u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike ponovio i britanski ministar odbrane Džefri Hun: “Bio sam veoma impresioniran napretkom koji je ostvaren u Srbiji i Crnoj Gori. U Beogradu sam razgovarao sa tamošnjim liderima, a nedavno je posetu Londonu uzvratio ministar odbrane SCG Prvoslav Daviniæ i tom prilikom vrlo konstruktivno smo razgovarali. Najvažnije je sada da Srbija i Crna Gora ispuni svoje meðunarodne obaveze, a najvažnija je predaja svih optuženih za ratne zloèine. Posle toga, a to sam jasno rekao svim mojim prijateljima u Državnoj zajednici, stièu se verovatno svi uslovi za integraciju Srbije i Crne Gore u meðunarodne strukture”, rekao je britanski ministar odbrane Džef Hun. I portparol NATO, Džejms Apaturai u razgovoru za Glas Amerike izjavio je da su Vlade balkanskih država gospodari sudbine integracija svojih zemalja u evro-atlanske strukture.
“Postoji znaèajna prepreka, a to je puna suradnja s haškim Tribunalom. Svi saveznici i generalni sekretar NATO taj princip jasno su saopštili Vladama balkanskih država. Mi želimo da vidimo približavanje i Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercecovine NATO-u i njihovo što skorije prikljuèenje Partnerstvu za mir. Podržavamo reforme sistema odbrane i bezbednosti na Balkanu, i to se odvija uspešno, iako bi moglo da bude i bolje. U tome se, dakle, postiže veliki napredak, ali nema napretka u saradnji s haškim Tribunalom. Sve dok toga ne bude, biæe nemoguæe za Srbiju i Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu da se prikljuèe Partnerstvu za mir. To je politièka prepreka koja na može da se ukloni sve dok se ne uspostavi puna saradnja. Vlade su odgovorne za hapšenje optuženika za ratne zloèine i to nije posao NATO, mi imamo i druge obaveze i misije. NATO je hapsio ranije, ali sada je odgovornost na lokalnim vlastima koje vec plaæaju cenu tako što je zaustavljen prijem njihovih država u evro-atlanske strukture”, kaze Džejms Apaturai, portparol NATO.
Na pitanje da li bi nesaradnja s haskim Tribunalom mogla da bude prepreka za uèešæe vojnika iz Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine u mirovnim misijama u svetu, Aparturai je odgovorio:
“Ne verujem da je to prepreka. NATO bi pozdravio saradnju te dve zemlje u mirovnim operacijama. Svi doprinosi su dobrodošli. U tom smislu, Bosna i Hercegovina je veæ znaèajno doprinela. Odnos NATO i pomenutih država zaista je veoma dobar i ako bismo rešili problem saradnje sa Hagom, mnoge prepreke i odgaðanja koja spreèavaju ingtegraciju u NATO i Evropsku Uniju bili bi uklonjeni”, kaže za Glas Amerike portparol NATO Džejms Apaturai.
Na samitu u Nici, ministri odbrane država NATO-a su razmotrili su i perspektive angažmana zapadnog vojnog saveza u Iraku i Avganistanu, gde æe – kako je saopštio Shefer-- doæi do proširenja misije. U Avganistanu NATO æe preuzeti novu misiju na zapadu zemlje, dok æe – obeæao je Shefer – do samita 22. februara u Briselu – svih 26 èlanica saveza da se obavežu da æe obuèavati iraèke snage bezbednosti – bilo u, bilo izvan Iraka. “Cilj NATO-a je da se godišnje obuèi hiljadu oficira i mislim da je to realno ostvarivo” kazao je Shefer.