Ruska pozajmica francuskoj desničarskoj stranci Nacionalni front, nedavni poziv liderima austrijske nacionalističke Stranke slobode da posete Moskvu, kao i pohvale koje je Putinu uputio šef britanske antievropske Stranke nezavisnosti (UKIP), ukazuju na sve snažnija nastojanja ruskog predsednika Vladimira Putina da putem evropske kranje desnice ostvari uticaj na Zapadu, kaže analitičar Adriano Bosoni, analitičar ugledne konsultantske firme Stratfor, koji se javio iz Bona u Nemačkoj.
„U poslednjih nekoliko godina svedoci smo dubljih veza između ruske vlade i nacionalističkih stranaka u Evropi. Za rusku stranu to su veoma važni politički odnosi, koji pomažu Kremlju da koristi političku fragmentiranost Evrope da bi širio svoju verziju uzroka krize u Ukrajini. Održavanje bliskih veza sa tim partijama moglo bi da obezbedi uticaj Rusije kod aktera koji bi u budućnosti mogli da dođu na vlast. “
S druge strane, evropska krajnja desnica ispoljava ideološki afinitet prema Putinu koji sebe vidi kao globalnog predvodnika konzervativnih snaga, nastavlja Bosoni.
„Slično evropskoj desnici, ruska vlada, odnosno Putin, stavlja naglasak na očuvanje porodičnih vrednosti nasuprot priznavanju prava pripadnika LGBT zajednice; protivi se imigraciji dok ističe vrednost tradicije i nacionalnog identiteta nasuprot jačanju Evropske unije i američkog uticaja u Evropi.“
Istina je da evropska desnica traži finansijsku podršku Moskve, ali politički afiniteti između desnice i Putina su mnogo važniji, dodaje Bosoni.
Povodom promoskovske politike zemalja kao što je Mađarska, naš sagovornik kaže:
„Postoji linija zemalja koje su činile deo interesne sfere Sovjetskog Saveza od Estonije na Baltičkom moru do Bugarske na Crnom moru, koje su takozvane pogranične zemlje i koje su oduvek bile izložene uticaju i Istoka i Zapada. Rusija je očigledno postala aktivna u nekim od tih zemalja posebno u Bugarskoj, Mađarskoj i Srbiji, koje su pod pritiskom i Moskve i Evrope. Nijedna od tih zemalja nije specijalno naklonjena Istoku ili Zapadu, već ih geografski položaj primorava na balansiranje između ta dva uticaja.“
Ekonomska kriza uveliko je počela da erodira političke sisteme, čak vodećih zemalja evropskog bloka. Novi ekstremno konzervativni akteri na političkoj sceni ugrožavaju dosadašnji primat tradicionalnih stranka, dok se stvaraju savezi, koji su doskoro bili nezamisljivi, kaže Bosoni.
„One su već počele da utiču na politiku tradicionalnih stranaka na vlasti, koje nastoje da se prilagode pritiscima javnosti da bi potom ulazile u koalicije na koje ranije ne bi nikada pristajale. U Italiji i Grčkoj, na primer, klasične desničarske i levičarske stranke koje se decenijama nisu trpele sada stvaraju saveze kako bi suzbile ekstremiste. Međutim, ukoliko evropska ekonomska kriza još malo potraje, dojučeraršnje grupe na marginama postaće stranke na vlasti.“
Tokom 2015, Britanija, Španija, Švedska, a možda i Grčka održaće izbore, čiji verovatni anti-evropski ishod – kako kaže Bosoni – ne bi uopšte bio moguć u periodu pre izbijanja globalne finansijske krize 2008.