Državni skeretar Džon Keri je rekao da su oni „ambasadori mira“, s obzirom da mladi muzičari koriste muziku da prikažu pozitivne promene u Avganistanu tokom proteklih deset godina. Sada se vraćaju kući. Saradnik Glasa Amerike je razgovarao sa mladim muzičarima posle njihovog nastupa u Bostonu.
Kompozicija Morisa Ravela "Bolero" je prvi put izvedena u pariskoj Operi 1928. Nju su ovde u Bostonu u Masačusetsu, izveli avganistanski studenti muzike. Klasične violine i tromboni su mogli da se čuju zajedno sa rubabima i sitarom. Avganistanski omladinski orekstar je izveo ovo čuveno delo u Centru „Kenedi“ u Vašingtonu, u Karnegi holu u Njujorku i ovde, u Konzervatorijumu Nove Engleske u Bostonu.
To je bila poslednja stanica turneje po Sjedinjenim Državama, koju su najvećim delom finansirali Državni sekretarijat i američka ambasada u Kabulu. Mladi muzičari su većinom bivša siročad i „deca sa ulice“, koja su se rodila u zemlji u kojoj je Taliban zabranio izvođenje muzike čim je preuzeo kontrolu nad Avganistanom, 1996. Negin je iz pokrajine Kunar, nemirnog područja na istoku zemlje. Ona je iz prve ruke iskusila Taliban.
„Moj mladi zet, koji je sada u dvadesetim godinama života, odveo me je nekoliko dana nazad u pokrajinu Kunar. Talibani su ga izveli iz autobusa i odmah pitali zbog čega je obrijao bradu. Kakav je on musliman? Onda su ga tukli bičem sve dok mu leđa i ruke nisi bili obliveni krvlju. To je jedna od najstrašnijih stvari koje pamtim.“
Deca danas više nisu na ulici, u njihovoj zemlji se slobodno izvodi muzika, a Avganistanski omladinski orkestar završava turneju po nekim od najslavnijih američkih muzičkih sala. Negin će imati mnoštvo lepih uspomena sa putovanja.
„Kad smo došli u Njujork, prvi put smo videli oblakodere. Pokušavali smo da im vidimo vrh, ali oni imaju beskonačno mnogo spratova. Tako su visoki! Njujork je divan. Sva tri grada koja smo posetili su divna, ali meni se najviše dopao Njujork.“
Za ovakav muzički razvoj, zaslužan je Ahmad Sarmast. On je 2009. osnovao avganistanski Nacionalni muzički institut, i na kraju Avganistanski omladinski orkestar.
„Veliko mi je zadovoljstvo što je grupa avganistanskih omladinaca, u kojoj su i dečaci i devojčice, postigla toliki muzički uspeh za tako kratko vreme i što su sada ovde u Sjedinjenim Državama kao ambasadori avganistanske kulture, koji svojom muzikom ilustruju pozitivne promene u Avganistanu u proteklih deset godina.“
Još jedna studentkinja, Gulalaj, zahvalna je što joj je orkestar promenio život.
„Kada se osvrnem na svoj život i pogledam sadašnju situaciju, mogu da kažem da mi se život sada mnogo promenio. Hoću da kažem da se mnogo poboljšao. Muzika je donela velike promene u moj život.“
Po završetku turneje, studenti će se vratiti u svoju školu u Kabulu. Vratiće se životu koji pre svega nekoliko godina nije bio moguć – sa uspomenama na putovanje kakvo pod Talibanom nisu mogli ni da sanjaju.
Kompozicija Morisa Ravela "Bolero" je prvi put izvedena u pariskoj Operi 1928. Nju su ovde u Bostonu u Masačusetsu, izveli avganistanski studenti muzike. Klasične violine i tromboni su mogli da se čuju zajedno sa rubabima i sitarom. Avganistanski omladinski orekstar je izveo ovo čuveno delo u Centru „Kenedi“ u Vašingtonu, u Karnegi holu u Njujorku i ovde, u Konzervatorijumu Nove Engleske u Bostonu.
To je bila poslednja stanica turneje po Sjedinjenim Državama, koju su najvećim delom finansirali Državni sekretarijat i američka ambasada u Kabulu. Mladi muzičari su većinom bivša siročad i „deca sa ulice“, koja su se rodila u zemlji u kojoj je Taliban zabranio izvođenje muzike čim je preuzeo kontrolu nad Avganistanom, 1996. Negin je iz pokrajine Kunar, nemirnog područja na istoku zemlje. Ona je iz prve ruke iskusila Taliban.
„Moj mladi zet, koji je sada u dvadesetim godinama života, odveo me je nekoliko dana nazad u pokrajinu Kunar. Talibani su ga izveli iz autobusa i odmah pitali zbog čega je obrijao bradu. Kakav je on musliman? Onda su ga tukli bičem sve dok mu leđa i ruke nisi bili obliveni krvlju. To je jedna od najstrašnijih stvari koje pamtim.“
Deca danas više nisu na ulici, u njihovoj zemlji se slobodno izvodi muzika, a Avganistanski omladinski orkestar završava turneju po nekim od najslavnijih američkih muzičkih sala. Negin će imati mnoštvo lepih uspomena sa putovanja.
„Kad smo došli u Njujork, prvi put smo videli oblakodere. Pokušavali smo da im vidimo vrh, ali oni imaju beskonačno mnogo spratova. Tako su visoki! Njujork je divan. Sva tri grada koja smo posetili su divna, ali meni se najviše dopao Njujork.“
Za ovakav muzički razvoj, zaslužan je Ahmad Sarmast. On je 2009. osnovao avganistanski Nacionalni muzički institut, i na kraju Avganistanski omladinski orkestar.
„Veliko mi je zadovoljstvo što je grupa avganistanskih omladinaca, u kojoj su i dečaci i devojčice, postigla toliki muzički uspeh za tako kratko vreme i što su sada ovde u Sjedinjenim Državama kao ambasadori avganistanske kulture, koji svojom muzikom ilustruju pozitivne promene u Avganistanu u proteklih deset godina.“
Još jedna studentkinja, Gulalaj, zahvalna je što joj je orkestar promenio život.
„Kada se osvrnem na svoj život i pogledam sadašnju situaciju, mogu da kažem da mi se život sada mnogo promenio. Hoću da kažem da se mnogo poboljšao. Muzika je donela velike promene u moj život.“
Po završetku turneje, studenti će se vratiti u svoju školu u Kabulu. Vratiće se životu koji pre svega nekoliko godina nije bio moguć – sa uspomenama na putovanje kakvo pod Talibanom nisu mogli ni da sanjaju.