Autori novog izveštaja o klimi Afrike kažu da se taj kontinent zagreva više i brže od bilo kog drugog regiona na svetu, i poručuju da će joj biti potrebna hitna finansijska i tehnološka pomoć da se adaptira na sve topliju klimu.
Na afričkom kontinentu živi 17% stanovnika sveta, ali je Afrika odgovorna za manje od 4% emisije štetnih gasova koji dovode do klimatskih promena.
U izveštaju se navodi da se promene u padavinama, rast temperatura i ekstremni vremenski uslovi izazvani klimatskim promenama događaju na globalnom nivou, ali se sa većom učestalošću i intenzitetom događaju u Africi.
Generalni sekretar Svetske zdravstvene organizacije Peteri Talas kaže da se prošle godine na tom kontinentu dogodilo 700 velikih prirodnih nepogoda. Više od polovine su bile poplave, a šestinu su činile suše.
"VIdeli smo skoro 100 miliona ljudi kojima preti opasnost od gladi i potrebna im je humanitarna pomoć, a neizvesnost u ishrani se povećala za 40% zbog kombinacije faktora - sukoba, klimatskih rizika i posebno kovida 19", kazao je Talas.
Izveštaj na kome je radilo više agencija, nazvan Stanje klime u Africi 2020, koordinisala je Svetska meteorološka organizacija, uz pomoć Komisije Afričke unije i različitih agencija UN.
U izveštaju se ističe da je trend zagrevanja u protekle tri decenije u svim afričkim podregionima bio veći nego u prethodnih 30 godina. Tokom tog perioda, Afrika se zagrevala brže nego što je porasla globalna prosečna temperatura kopna i okeana zajedno.
Učestalije padavine od uobičajenih i poplave su se posebno događale u mestima kao što je Sahel, Istočnoafričkom rovu i basenu pustinje Kalahari. Istovremeno, suvi vremenski uslovi su preovladavali na severnoj obali Gvinejskog zaliva i drugim lokacijama, dok je suša u Madagaskaru izazvala humanitarnu krizu.
Talas kaže da rast nivoa mora ugrožava mnoge priobalne gradove u Africi, kao što je Lagos, ekonomski centar Nigerije i veliki finansijski centar u Africi. Prema njegovim rečima, klimatske promene imaju razoran efekat na poslednje preostale glečere u Istsočnoj Africi.
“Tri afrička glečera, Maunt Kenija, Rvenzori i Kilimandžaro - možete videti da je tamo došlo do velikog gubitka mase i površine morskog leda", rekao je Talas. "Ako se sadašnji trendovi nastave, 2040-ih u Africi više neće biti glečera."
Komisija Afričke unije navodi da su troškovi adaptacije u subsaharskoj Africi procenjeni na između 30 i 50 milijardi dolara, što je ravno dva do tri odsto regionalnog bruto domaćeg proizvoda svake godine u narednih deset godina. Međutim, u izveštaju se ističe da je cena nepreduzimanja akcije još veća. Do 2030. godine, do 118 miliona ekstremno siromašnih ljudi bilo bi izloženo razornom uticaju suše i intenzivne vrućine. Dodaje se da bi raseljavanje ljudi i migracije dovelo do daljeg smanjenja od 3% bruto domaćeg proizvoda do 2050.
