Uticajni Atlantski savet lansirao je ovih dana takozvanu Stratešku inicijativu, koja bi trebala da obezbedi nacionalnu debatu o američkoj strategiji u 21. veku. Pokretač inicijative je Centar za međunarodnu bezbednost Brenta Skoukrofta.
Na konferenciji održanoj u Atlantskom savetu, jedan od vodećih američkih geostratega, Brent Skoukroft, otpočeo je svoje uvodno izlaganje sa konstatacijom da je reč strategija postala najviše zlouptrebljavana reč u američkoj politici:
“Krećemo sa projektom izrade platforme koja će ispraviti značenje reči strategija, koja se u poslednje vreme potpuno pogrešno koristi i po formi i po sadržaju. Naša inicijativa bi trebalo ne samo da definiše pojam strategije, nego i metod za njeno ostvarivanje. Živimo u posebno teškom vremenu. Neki od izazova sa kojima se suočavamo nasledjeni su iz prošlosti dok su drugi bez presedana. Dominiraju akteri koji deluju izvan bilo kakvih sistema, od levih do desnih terorista. Takođe savremena digitalna era omogućuje munjevite preokrete i mobilizaciju nepoznatu po žestini i razmerama u novijoj istoriji. Nalaženje rešenja za takve izazove iziskuje ne samo oživljavanje američkog angažmana, već i reviziju većine dosadašnjih postulata nacionalne bezbednosti.”
Po rečima Skoukrofta, bivšeg predsedničkog savetnika za nacionalnu bezbednost u dve američke administracije, "izazovi 21. veka ne mogu više da se rešavaju sredstvima koja su važila u 20. veku".
Stiven Hedli, bivši šef Saveta za nacionalnu bezbednost u drugom mandatu predsednika Džordža Buša mlađeg osvrnuo se prvo na protekli period Hladnog rata:
“U tom periodu postojale su dve ideološki suprotstavljane supersile, SAD i Sovjetski Savez. Uspeli smo vremenom da izgradimu koherentnu strategiju poznatu kao politiku obuzdavanja i predupređivanja širenja sovjetskog komunizma. Tu višedecenijsku politiku sprovodile su kako demokratske tako i republikanske administracije, koje su mogle da se oslone i na prilično snažnu podršku američke javnosti. Administracije se možda nisu slagale oko taktike, ali su bile jedinstvene u pogledu strategije. Po okončanju Hladnog rata, rekao bih, da smo se odrekli bilo kakve strategije, jer smo bili uvereni da je naša strana pobedila i da ne moramo više da brinemo o takvim stvarima kao što je nacionalna strategija. Kako vidimo, u međuvremenu, izazovi su postali brojniji, a da za njih još uvek nemamo pravi odgovor, a ne postoji ni politički konzensus o ciljevima i rešenjima.”
General Džim Džouns, savetnik za nacionalnu bezbednost tokom prvog mandata predsednika Baraka Obame, govorio je o teškoćama bilo koje američke vlade da se posveti formulisanjem dugoročne strategije pod navalom zadataka, poteškoća i kriza koje na svakodnevnoj osnovi zahtevaju pažnju SAD:
“Za mene je najvažnije pitanje šta želimo da postignem do 2050. Strategija podrazumeva postavljanje ciljeva, koji se ostvaruju definisanom politikom. I dok smo tokom Hladnog rata imali strategiju i možda se prepirali oko taktike, danas preduzimamo taktičke poteze oko kojih ne samo što postoje podele, već nam u potpunosti nedostaje strategija. Radio sam u Beloj kući i znam koliko je teško pod 24-časovnim pritiskom raditi na izradi strategiji. Utoliko je potrebnije ostvariti dublji dvostranački dijalog o nacionalnoj strategiji u ovom istorijski važnom periodu, u kojem se stare institucije i sidtemi ruše, dok novi još nisu počeli da se stvaraju.”
Predstojeća debata o strategiji treba da obuhvati pristalice kako demokratske tako i republikanske stranke, koje u ovom trenutku ne dele mišljenje o velikom broju svetskih pitanja. Atlantski savet očekuje da će debata trajati nekoliko meseci.