Nakon terorističkih napada 1. septembra 2001., glavni cilj je bio sprečavanje novog, kako ih al Kaida naziva, spektakularnog terorističkog akta. Međutim, 14 godina kasnije, primer terorističkog “spektakla,” postao je napad na redakciju satirističkog lista Šarli Ebdo u Parizu, koji je bio skroman po razmerama, ali razoran po posledicama. Samo nekoliko naoružanih ljudi paralisalo je evropsku prestonicu koristeći pristupačno oružje i bombe ručne izrade. Napadači na Šarli Ebdo su bili islamisti - braća Kuaši, koji su odrasli u Francuskoj i nisu bili obučavani od strane al Kaide.
Dejvid Kilkalen, osnivač firme za antiterorizam, Kerus Asošijets, podseća da su obaveštajna službe sve do pre nekoliko godina debatovale o tome da li je uopšte moguća regrutacija i operativno osposobljavanje nekoga preko interneta.
"Sve do tada", kaže on, "razmišljalo se o toj mogućnosti, ali još uvek nije bilo primera da neko bez ikakvog kontakta ili članstva u nekoj terorističkoj organizaciji krene u terorizam.“
Zapad za sada nema formulu za suzbijanje fenomena stranih boraca koji terorističke napade vrše po povratku sa bliskoistočnih ratišta. Po procenama CIA džihadistima se do sada pridružilo oko 20.000 stranih boraca od kojih oko 3.500 imaju evrospke pasoše.
Njihov priliv se ubrzava, tvrdi Brajan Dženkins, glavni ekspert za terorizam Korporacije REND.
“Francuski premijer Maneul Vals je izjavio da bi 10.000 dobrovoljaca moglo da se vrati iz Sirije i Iraka u Evropu do kraja 2015. 8:07 Neki od njih će steći iskustvo, obuku i kontakte, drugim rečima postaće ogromna opasnost ukoliko se odluče na džihad kod kuće,” navodi Dženkins.
Na ratom razorenom Bliskom Istoku, u Severnoj Africi i drugim regionima, došlo je do brisanja granica i uništavanja država, dok ekstremističke grupe kao Islamska država i Boko Haram zauzimaju teritorije uspostavljajujući svoju vlast. Međutim, Dženkins tvrdi da takva nastojanja nemaju perspektivu, pre svega zbog ekonomije bazirane na pljački, otmici, švercu i zastrašivanju:
“Takva ekonomija može da funkcioniše samo do one mere do koje može da se širi po novim teritorijama, gde pljačkaju banke i prodaju sve do čega dođu – od automobile do građevinskih mašina, kamiona, traktora i čak muzejskih vrednosti. Kad to stane prestaje i ekonomija.”
Filip Mad, bivši visoki zvaničnik CIA-e i Federalnog istražnog biroa, ističe da brutalno nasilje džihadista, otuđuje javno mnjenje, kako u samim zemljama u kojima se vodi borba protiv njih, tako i u Islamskom svetu u celini:
“Kad me neko pita ko u ovoj borbi pobeđuje, a ko gubi, obično kažem zaboravite na pitanje ko je koga više bombardovao, već pogledajte čija ideja pobeđuje. Većina ljudi širom islamskog sveta koji prate šta se događalo poslednjih 15 godina, ni malo ne podržava ubijanje nevinih ljudi. To ne može nikom da postane prihvatljivo.”
Mad ističe ankete sprovedene u Islamskom svetu, prema kojima većina muslimana kalifate iz drevnih vremena pored ostalog povezuje sa naukom i učenošću, pronalazaštvom i umetnošću, nasuprot današnjim džihadistima koji u ime samoproglašenog kalifata, vode svirep pohod protiv sunitskih neistomišljenika, manjinskih šiita i drugih verskih i etnničkih grupa.