Jane Bojadžievski
U Parizu uskoro počinje dvonedeljna konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Postoje velika očekivanja da će njen ishod biti konkretan plan sa ostvarivim ciljevima za svaku zemlju učesnicu - što znači da će do 2025. emisija ugljenika u atmosferu biti na mnogo nižem nivou nego što je danas. Međutim, kada se taj dogovor postigne – šta je potrebno da zaista bude primenjen?
Ima nade da se mogu suzbiti posledice ubrzanog zagrevanja planete – smatra američki kongresmen Den Bajer, član Ekonomskog komiteta oba doma Kongresa i Odbora Predstavničkog doma za prirodne resurse:
„SAD su uradile više od bilo koje druge zemlje u proteklih sedam godina da smanje emisiju ugljenika. Mnogo drugih zemalja širom sveta izuzetno vredno radi na tome. Osećam veliki optimizam u pogledu razgovora u Parizu. Čak i veliki nuklearni zagađivači kao što su Kina i Indija spremni su da dođu sa konkretnim planovima“.
Pa ipak, jedno od najtežih pitanja odnosi se na finansiranje zemalja u razvoju, kako bi im se pomoglo da razviju održive izvore energije. Profesorka Univerziteta Džordž Mejson, Mona Sarfati, nudi moguće rešenje:
“U proteklih deset godina, dogodilo se neverovatno povećanje proizvodnje solarnih fotovoltičnih ćelija – mnogo brže nego što je iko očekivao. Danas je jeftinije proizvoditi solarnu energiju nego što košta proizvodnja drugih vrsta energije u nekim oblastima. Zato je sada potrebno širiti tu jeftino proizvedenu solarnu energiju, da bi postojala mnoga druga područja koja dobijaju energiju koja im je potrebna koristeći sunčevu ili energiju vetra – obnovljive izvore koji su nam trenutno na raspolaganju“.
Istovremeno, finansiranje siromašnijih zemalja – da bi im se pomoglo da smanje otpuštanje štetnih gasova i izađu na kraj sa posledicama globalnog zagrevanja – i dalje je jedna od najvećih prepreka, iako se jaz u stavovima polako sužava.
Alija Hag iz Saveta za odbranu prirodnih resursa priznaje da nema brzog rešenja:
“Zemlje u razvoju su najugroženije kada je reč o efektu klimatskih promena i potrebna im je pomoć industrijalizovanog sveta, koji i jeste odgovoran za znatan deo zagađenja koje izaziva današnje zagrevanje planete. To ne znači da zemlje u razvoju ne treba da počnu da smanjuju svoju emisiju gasova, to moraju da urade odmah, ali moramo da pronadjemo način da pokrenemo dovoljno izvora finansiranja da bismo se uverili da te zemlje mogu da postaju otpornije i spremnije za klimatske posledice koje su već deo jednačine“.
Uprkos svemu, još je neizvesno da li će u Francuskoj moći da se postigne sveobuhvatni dogovor o klimatskim promenama.