Dok se građani srpskog entiteta Bosne i Hercegovine pripremaju da glasaju na kontroverznom referendumu o Danu državnosti Republike Srpske malo ko veruje da je pitanje na glasačkom listiću ono o čemu se zaista radi. Američki eksperti za Zapadni Balkan se slažu da će oni koji budu glasali u prilog proglašenja 9. januara za dan državnosti RS, u stvari izraziti podršku za produženje postojeće autonomije entiteta ili čak buduće nezavisnosti RS. Na tu temu osvrću se i dvojica američkih eksperata za Balkan - profesor Univerziteta Džons Hopkins, Danijel Server i bivši diplomata zadužen za taj region, Džejms Huper.
Prema mišljenju Danijela Servera, gotovo su nikakvi izgledi da referendum i rezultati glasanja dobiju bilo kakvo međunarodno priznanje. Glavna prepreka tome je nedavna odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, kojom se zabranjuje održavanje referenduma u Republici Srpskoj. Taj sud je međunarodno priznat kao viši od suda RS, dodaje on:
“Što se tiče mene i većine zapadnih stručnjaka, Ustavni sud BH je nadležna instanca. Međunarodna zajednica to priznaje isto kao što ne priznaje odluke RS kojom se osporava nadležnost bosansko-hercegovačkih organa vlasti. “
Raspisivanje referenduma od strane Dodika je simptomatično, odnosno ukazuje na ponovno razbuktavanje parohijalnog nacionalizma ne samo u Bosni i Hercegovini, već i u drugim delovima regiona, kaže Džejms Huper.
“Region je još jednom na probi, Ponovo se pojavljuju zemlje i političari koji prave probleme. Kao da ispituju dokle mogu da remete stabilnost i proveravaju da li uspostavljene norme mogu da se ukinu i ko uopšte vodi računa o tom delu Evrope. Predsednik Dodik je svakako primer takvog ponašanja i politike, ali nije jedini.”
Danijel Server ističe da nestabilnost Bosne i Hercegovine proističe od manjkavog ustava zemlje izrađenog kao sastavni deo Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ustav Bosne i Hercegovine je “kuća od karata,” kaže on:
“U Dejtonu smo ga prozvali ‘kućom od karata’ jer smo verovali da je toliko slab da će se raspasti. Ljudi me često pitaju zašto smo učinili tako teškim i komplikovanim da se menja. Pa upravo zato što smo strahovali da će propasti. Međutim, cementirao je vlast etničkih političkih elita, koju je očigledno teško ukloniti. ”
Huper konstatuje da je krajnje vreme za rešavanje pitanja BiH:
“Bosni i Hercegovini je sada potrebno više nego ikada da održi konferenciju o konačnom statusu, kojim bi se rešila glavna pitanja funkcionisanja države. Bosni je potrebno da postane normalna država i da bude tretirana kao takva. Produžavanje sadašnjeg stana ostavlja BiH na milost i nemilost manevara sličnih Dodikovom referendumu. Već vidimo da bez finalnog sporazuma političarima polazi za rukom da se bave takvim igrama.”
Huper priznaje da su SAD i Evropska unija zapostavile Bosnu i Hercegovinu. Po njemu eventualni izbor Hilari Klinton za predsednicu SAD garantovao bi veće američko angažovanje na preostalim pitanjima Zapadnog Balkana. Ukoliko Donald Tramp pobedi na novembarskim izborima, pretila bi opasnost da:
“...Balkan i čak i neki drugi delovi Evrope dožive prelazak iz post-hladnoratovskog perioda u period pred početak novog hladnog rata.”
Server je međutim optimista. Po njemu, tačno je da demokratski razvoj teče vrlo sporo, ali ga “nikada ne bi menjao za diktaturu.”