Tenzije na Korejskom poluostrvu su porasle otkako je Severna Koreja ubrzala program testiranja interkontinentalnih balističkih raketa, uključujući probu hidrogenske bombe prošlog meseca, što je dovelo do američke i međunarodne osude Pjongjanga i zavođenja nove runde sankcija protiv “pustinjskog kraljevstva”.
Većina analitičara slaže se da su Sjedinjene Države dobro pozicionirane da budu arbitar u pooštrenoj konfrontaciji sa Severnom Korejom: Amerika teži ka ravnoteži snaga u regionu, zabrinuta je zbog ubrzane proizvodnje nuklearnog oružja u severoistočnoj Aziji, i kao supersila može da uradi nešto po tom pitanju.
Sedam dana pošto je inaugurisan za predsednika, predsednik Donald Tramp je u region poslao svog sekretara za odbranu, Džima Matisa, kako bi saopštio da je okončana politika strateškog strpljenja prema Pjongjangu, kaže general Džek Kin, bliski nezvanični savetnik Bele kuće Donalda Trampa.
“Da je vojna opcija vraćena na sto, da je naša politika ukratko ovo: Potpuna denuklearizacija Severne Koreje. Sve do tada krećemo sa ekonomskim sankcijama, maksimalnim pritiskom, izolacijom režima, ali je vojna opcija na stolu kao poslednje sredstvo.”
Trampova administracija je uspešno dovela do zavođenja novih širokih sankcija UN-a protiv severnokorejskog režima. Ali, kao i dosada, ovakvi potezi zahtevaju pomoć Pekinga, kaže bivši komandant NATO snaga u Evropi, admiral Džejms Stavridis.
“Razlog je jednostavan. Kina kontroliše 90 do 95 odsto severnokorejske ekonomije. Oni imaju kopnene granice sa Severnom Korejom. Oni kontrolišu okean i mora oko nje. Ako želi Kina može da ugasi Severnu Koreju odmah. "
General Kin se slaže da diplomatsko rešenje zavisi od Kine kao glavnog aktera.
“Kina je puni saučesnik u ovome. Ona toleriše nuklearno oružje Severne Koreje, toleriše da Severna Koreja poseduje balističke rakete, i da razvija interkontinentalne balističke rakete. "
Bez pomoći Kine, istočnoj Aziji preti poremećaj postojećeg poretka u regionu, kaže bivši direktor CIA-e, Dejvid Petreus.
“Šta ako bi Južna Koreja zatražila od SAD da ponovo rasporede nuklearno oružje na poluostrvu, ili ako kažu da treba da razviju sopstveni nuklearni program? Kako bismo uopšte mogli da im to uskratimo? Japan je već preinačio svoj ustav kako bi mogao da organizuje sopstvenu samoodbranu. Šta ako dođe do uvođenja vojnih ofanzivnih sistema zbog suočavanja sa severnokorejskom pretnjom? I Vijetnam je tu – pa, ima li tu kraja”?
Predsednik Ši je suočen sa “drugačijim američkim predsednikom”, ističe general Kin - onim koji mu je rekao:
“Nemoj me prisiljavati na alternativu koja preostaje, a to je vojna alternativa za zaštitu američkog naroda i naših saveznika.”
Admiral Džejms Stavridis, se slaže da od Kine zavisi nalaženje rešenje za severnokorejsku krizu:
“Kina mora da napravi izbor. Nadam se da će odlučiti da stane rame uz rame sa SAD i ostatkom sveta, i obezbedi diplomatski izlaz iz ovoga”.
U Beloj kući je u toku jednomesečno preispitivanje dalje politike prema Kini, što bi trebalo da se završi do početka novembra, odnosno pre predsednikovog planiranog puta u Istočnu Aziju.