U nacrtu zajedničke deklaracije koja će biti izdata na kraju samita Evropske Unije, koji se održava 28. i 29. juna, navodi se da Brisel priprema odlučne korake za zaustavljanje daljeg masovnog priliva azilanata u Evropu. Mnogi analitičari najavljene mere tumače kao potez koji bi trebalo da stabilizuje političke prilike na Starom kontinentu.
Te mere najglasnije zahteva nova italijanska vlada, kaže Jakob Kirkegard, analitičar Petersonovog instituta za međunarondu ekonomiju u Vašingtonu:
“Koalicija populističke anti-imigrantske desničarske Lige i levičarskog Pokreta pet zvezdica, zalaže se za obustavljanje prijema migranata. Sve popularniji lider italijanske Lige i novi ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini, zauzeo je veoma oštar stav prema azilanatima.”
Pokret pet zvezdica se slaže sa svojim koalicionim partnerom u oceni da je Italija na “prvoj liniji fronta”, ali ostavljena na cedilu od strane Brisela.
“Do italijanske obale stižu skoro svi brodovi sa izbeglicama, a najviše iz Libije. Nova vlada želi da Evropska unija počne da plaća troškove zbrinjavanja, kao i patroliranja na Mediteranu. Ponajviše se nadaju uspostavljanju centra za procesuiranje aplikacija azilanata izvan Evrope,” navodi Kirkegard.
Ubrzo po stupanju na položaj novih vlasti, Salvini je zatvorio pristup italijanskim lukama spasilačkom brodu Akvarijus, koji je prevozio 630 azilanata spasenih na moru.
Salvini je zabranu objavio tvitom: „Zatvorite vrata“. Kirkegard kaže da je takva odluka bila predvidljiva:
„Reč je o populističkoj vladi, koja je dobila izbore suprotstavljajući se evropskom statusu kvo, Nemačkoj i drugima. Oni traže okršaj sa ostalom Evropom, jer moraju da pokažu svojim biračima da sprovode promene, koje su im obećali.“
Francuski predsednika Emanuel Makron nazovao je italijansku vladu neodgovornom i ciničnom.
Italija je uzvratila otkazivanjem posete svog ministra za ekonomiju Parizu. Upućen je i demarš francuskom ambasadoru u Rimu uz zahtev za Makronovo zvanično izvinjenje. Italijanski premijer Konte nazvao je Makronov stav „licemernim,“ ističući da se Italija bez ičije pomoći suočava sa migrantima.
Priča o azilantima se ubrzo proširila i na Nemačku, gde je ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer izjavio da takođe planira da zatvori vrata azilantima, bez obzira na politiku „otvorenih vrata“ kancelarke Angele Merkel. Pretnja koja bi mogla da dovede do raspada s mukom sastavljene nemačke koalicione vlade.
Zehofer se zatim sastao u Berlinu sa austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurtzom sa kojim je razgovarao o uspostavljanju „osovine voljnih koji žele da dalje smanje ilegalnu migraciju“.
Osovini namerava da se pridruži i Italija.
Ukratko, tri najveće evropske zemlje, Francuska, Nemačka i Italija su podeljene i dobrim delom oslabljene zbog pitanja koje već tri godine potresa Stari kontinent.
I mada je Kirkegard optimističan da će Evropa pronaći izlaz, drugi eksperti upozoravaju da bi, bez željenog rešenja, epizoda sa Akvarijusom - brodom sa 630 spasenih azilanata - mogla da uđe u istoriju kao slučaj koji je iz temelja narušio evropski projekat.