Aleksa Landaua, kada je imao devetnaest godina, pretukla je policija u Denveru (američka država Kolorado) pošto je zaustavljen zbog navodnog saobraćajnog prekršaja. On je jedno od desetine hiljada usvojene američke dece koje su svoje nove porodice pronašle u Sjedinjenim Državama ili su pak u novi dom stigla iz inostranstva.
“Usvojen sam kada sam imao dva dana", kaže taj mladić za Glas Amerike, sa kojim razgovaramo povodom Nacionalnog meseca usvajanja, nastojeći da zabeležimo iskustva crnačke dece čiji je broj disproporcijalno veći u američkom sistemu, tako da ih često usvajaju belačke porodice.
“Nikada nisam istinski bio u stanju da razlikujem svoju boju kože i na koji način je ona drugačija od boje kože ljudi oko mene, pa čak i mojih roditelja", podvlači Aleks Landau.
Januara 2009. spremao se da počne novi semester na koledžu. Jedne kasne večeri sa prijateljem je odlučio ode u kupovinu hamburgera. Policija je zaustavila automobil u kom su se vozili zbog navodnog pogrešnog skretanja ulevo. Vrlo brzo incident između mladića i policajaca je eskalirao.
“Pretpostavio sam da ću, kada mi skinu lisice, imati interakciju sa tim policajcima. Pitao sam da li mogu da vidim nalog za pretres pre nego što nastave da pretražuju moja kola. Medjutim, policajci su se razbesneli i počeli da me udaraju u lice", priseća se Aleks incidenta koji se dogodio pre jedne decenije.
“Udarali su me dok mi je lice bilo ispod vozila i mogao sam da osetim pištolj uperen u moju glavu. Kada sam se osvestio oni su me izvukli povukavši me za članke i vukli me kroz travu – i krv mi je curela na jaknu policajca dok nisu stigla ambulatna kola", kaže Aleks Landau.
Prebačen je u bolnicu, ali je insistirao da bude fotografisan, pre nego što mu lekar ukaže pomoć.
“Kada su me fotografisali lekar mi je stavio 45 kopči, nos mi je bio polomljen i postavljena mi je dijagnoza potresa i povreda mozga", opisuje povrede koje zadobio.
Proveo je dva dana u zatvoru dok nije usvojena žalba njegovog oca Stiva koju je priložio policijskoj stanici u Denveru.
“Osećao sam da su želeli da prikriju svoje akcije. Moj otac je bio policajac i na neki način sam znako kako oni funkcionišu", kaže Stiv Landau.
Taj incident je proimenio život mladog Afroamerikanca i to ne samo zato što je dobio odštetu u iznosu od 800.000 dolara - pošto je pokrenuo sudsku parnicu protiv sudskih vlasti. Trebalo mu je i više meseci da se oporavi i počne da shvata šta mu se desilo.
“Novac nema nikakvu vezu sa pravdom… nikada ne možete povezati novčanu nadoknadu sa onim koliko vredi vaš život. Sada sam zbog te noći druga osoba, jer je sve to totalno promenilo moj životni put", kaže on.
Iskustvo koje mu se dogodilo navelo ga je da počne da se bavi podučavanjem mladih i njihovih roditelja o građanskim pravima. Njegovi roditelji, koji su belci, uvereni su da je jedan od uzroka incidenta bila rasna netrpeljivost.
“Mi smo jednostavno želeli zdravu bebu, koju bi mogli pravno da usvojimo i nije nam bila važna boja kože. Kada ste belački roditelj, ponekad mislite da razumete koncept daltonizma kad je u pitanju boja kože i na površini sve je bilo savršeno. Ali mi nismo razumeli šta znači biti crnac u Americi, šta znači rasti u trans-rasnoj porodici", ukazuje Petsi Hatavej, Aleksova pomajka.
Sada sa dvadeset i devet godina, Aleks radi u zajednici za Koaliciju za krivičnopravnu reformu Kolorada. Takođe organizuje radne grupe o sistemu krivičnog pravosuđa. U srednjoj školi i na njegovom bivšem koledžu, Aleks landau predaje o tome kako ga je policija rasno profilisala tokom kontrole, kasnijem razvoju događaja i obeštećenju posle sudskog postupka.
Roditelji koji su ga usvojili i dalje krive sebe zbog, kako tumače, neuspeha da ga zaštite. Pitaju se da li je trebalo da znaju ili učine više. Aleks Landau im na to uzvraća - “Vi ste moji roditelji i ne bih poželeo nikog drugog.”