Viktor Ambroz i Geri Ravkin, naučnici iz SAD, dobili su Nobelovu nagradu za medicinu za 2024. godinu zbog otkrića mikro-RNK i njegove ključne uloge u rastu u životu višećelijskih organizama.
Njihov rad je doprineo da se razjasni kako se ćelije specijalizuju i razvijaju u različite tipove, poput mišićnih i nervnih, čak i kada sve ćelije u jednom organizmu imaju iste gene i rastu i žive po istom principu.
Ravkin je za Rojters govorio o radu sa Ambrozom i ranijim nagradama, i našalio se da su jedno vreme "bili i fizički spojeni".
"On je divan, bilo je sjajno", rekao je Ravkin i dodao da je srećan što deli nagradu sa "velikim prijateljem".
Nobelov komitet je u saopštenju naveo da su laureati otkrili novi tip RNK molekula koji imaju ključnu ulogu u regulaciji gena.
"Oni su otkrili potpuno nov princip regulacije gena koji je od ključne važnosti za višećelijske organizme - uključujući i ljudske", navodi se u obrazloženju.
Ambroz je opisao mikro-RNK kao komunikacionu mrežu među genima koja omogućava ćelijama u telu da prave različite složene strukture i funkcije.
Ambroz je inače profesor na medicinskom fakultetu Univerziteta u Masačusetsu, dok Ravkin predaje medicinu na Harvardu.
Krajem 1980ih Ambroz i Ravkin su radili sa Robertom Horvicom, dobitnikom Nobelove nagrade 2002. godine, i proučavali kako se mikro-RNK ponaša kod crva, ali je u naučnoj javnosti ocenjeno da se otkrića mogu primeniti samo na tu vrstu. Međutim, dalja otkrića pokazala su da ceo životinjski svet funkcioniše po tom principu.
Mikro-RNK ulazi u igru kada se mRNK (messenger RNK) - koji se nalazi u vakcinama protiv kovida i za koji su naučnici nagrađeni Nobelom 2023. godine - dekodira i počne da pravi proteine, jedinice od kojih su sagrađeni i ljudi i životinje.
Profesorka Gunila Karlson sa Instituta Karolinska kaže da je prošlogodišnja Nobelova nagrada za medicinu bila usko vezana za otkrića u kovid vakcinama, ali da je ove godine napravljen korak naped u razumevanju kako sve mikro-RNK može da se upotrebi u drugim aspektima. Janoš Heler, profesor biomedicinskih nauka na Univerzitetu Dablina, laže da otkrića pokažu u razumevanju bolesti kao što je epilepsija.
Dobitnike nagrade bira Nobelov komitet Instituta Karolinska u Švedskoj, a pobednici su nagrađeni sa 11 miliona švedskih kruna ili oko 1,1 milion dolara.
