Svake godine, četvrtog četvrtka u novembru, Amerikanci slave Dan zahvalnosti. To je sećanje na žetvenu gozbu 1621. godine, kada su kolonisti, koji su došli iz Engleske, delili prijateljski obrok sa starosedeocima. Ali koliko je priča o Danu zahvalnosti istinita? Glas Amerike posetio je Plimut u Masačusetsu, mestu obeležavanja prvog Dana zahvalnosti, da bi utvrdio šta su činjenice, a šta fikcija.
U Plimutu, u saveznoj državi Masačusets, slavio se prvi Dan zahvalnosti. Nekoliko milja dalje nalazi se muzej istorije, gde su predstavljeni način života hodočasnika i praznična tradicija.
Malka Benjamin iz muzeja Patukset u Plimutu kaže da se "sprema za kuvanje jer su ljudi doneli ćurke, patke i guske."
Vompanog, starosedeoci koji su prvi Dan zahvalnosti slavili sa engleskim kolonistima, takođe su zastupljeni na izložbi koju nadgleda pripadnica plemena Vompanog, Melisa Kosta.
“Vompanog su još uvek ovde. Želim da misle o pripadnicima tog plemena ne samo u prošlosti već i u sadašnjosti, podučavajući tako javnost", kaže ona.
Ričard Pikering, glavni istoričar muzeja, kaže da je prvi Dan zahvalnosti obeležen uzajamnim poštovanjem.
“Konačno, ono što se dogodilo u Plimutu u jesen 1621. je najviši nivo diplomatije", kaže on.
Pleme Vompanog, koje danas ima mali rezervat u blizini, sklopilo je savez sa hodočasnicima. Čak su pomogli pridošlicama da prežive tešku, drugu zimu tako što su ih učili kako da sade useve i žive od zemlje.
“Ne bi trebalo da projektujemo bilo kakvu vrstu nepoverenja, animoziteta kada je reč o tom događaju", objašnjava Pikering.
Kako je došlo do toga da dve strane dele obrok je nejasno. Pripadnica plemena i učiteljica Pola Piters kaže da su hodočasnici pucali iz pištolja, što je Vompanog došao da istraži.
“U jednom trenutku su odlučili, O, to nije pretnja. Samo slave žetvu. I pogodite šta? Sada smo svi ovde. Svi ćemo zajedno da jedemo", kaže Piters.
Istoričari i drugi stručnjaci nagađaju šta se jelo tokom trodnevne gozbe.
“Vompanog je otišao po živinu, koja je možda bila, a možda i nije bila ćurka. Neke brusnice, jer to je bilo sezonsko voće", istakla je Pola Piters dok je Pikering dodao da je na trpezi bilo i školjki i ribe.
Ono što nije sporno jeste istorija pobune i razaranja kroz koje su američki starosedeoci prošli kada je stiglo više belih kolonista.
“Želeli su svoju zemlju, želeli su da došljaci odu sa te zemlje. I vidite taj promenjeni stav, od divljenja do stereotipa i ismevanja. I to je podstaklo njihovu želju da ih izguraju sa zemlje bez osećaja krivice", kaže Pikering.
Hodočasnici su prvobitno došli u Ameriku u potrazi za verskom slobodom, ali očigledno ne za sve, kaže Piters:
“Toliko su žrtvovali za slobodu veroispovesti, ali nisu ponudili isto starosedeocima koji su živeli ovde."
Kao i mnogi Amerikanci, Piters i Kosta planiraju da provedu Dan zahvalnosti sa porodicom. Ali će misliti i na žrtvovanje svojih predaka.
