Predsednik Džo Bajden zabranio je novo bušenja nafte i gasa u većini američkih priobalnih voda, što je pokušaj u poslednjem trenutku da se blokira moguća akcija nove Trampove administracije i širenje bušenja morskog dna.
Bajden, čiji mandat ističe za dve nedelje, rekao je da koristi zakonska ovlašćenja kako bi zaštitio priobalna područja duž istočne i zapadne obale, istočnog Meksičkog zaliva i delova severnog Beringovog mora uz Aljasku od buduće eksploatacije nafte i prirodnog gasa.
"Moja odluka odražava ono što priobalne zajednice, kompanije i posetioci plaža znaju već duže vreme: da bušenje na ovim obalama može da izazove nepovratnu štetu mestima koja su nam draga i da je ono nepotrebno da bi se zadovoljile energetske potrebe naše nacije", naveo je Bajden u saopštenju.
"Kako klimatska kriza nastavlja da ugrožava zajednice širom zemlje, a mi prelazimo na ekonomiju čiste energije, sada je vreme da zaštitimo ove obale za našu decu i unuke", rekao je on.
Bajdenove uredbe ne bi uticale na velike delove Meksičkog zaliva, gde se vrši većina američkih priobalnih bušenja morskog dna, ali bi zaštitile obale duž Kalifornije, Floride i drugih država od budućih bušenja.
Bajdenove akcije, kojima se u zaštitu stavlja više od 625 miliona hektara federalnih voda, mogle bi da otežaju pokušaje novoizabranog predsednika Donalda Trampa da ih poništi, jer će verovatno biti neophodno da Kongres reagujeda bi bile ukinute.
Tram je 2020. godine potpisao memorandum kojim je naložio sekretaru za unutrašnju bezbednost da zabrani bušenje u vodama uz obale Floride, kao Džordžije i Južne Karoline do 2032. godine.
Prvobitno je planirao da znatno proširi bušenje na moru, pre nego što se povukao usred širokog protivljenja na Floridi i drugim priobalnim državama.
Tramp je obećao da će uspostaviti ono što on naziva američkom "energetskom dominacijom" širom sveta, dok nastoji da podstakne američko bušenje nafte i gasa.
Zagovornici zaštite životne sredine pozdravili su Bajdenovu akciju, rekavši da nova bušenja nafte i gasa moraju biti oštro ograničena kako bi se smanjile emisije gasova staklene bašte koji doprinose globalnom zagrevanju. Godina 2024. bila je najtoplija u zabeleženoj ljudskoj istoriji.
"Ovo je epska pobeda okeana", rekao je Džozef Gordon, direktor kampanje ekološke grupe Okeana (Oceana).
Gordon je zahvalio Bajdenu "što je slušao glasove priobalnih zajednica" koje se protive bušenju i doprineo "dvopartijskoj tradiciji zaštite naših obala".
Bajdenove akcije se zasnivaju na nasleđu poteza demokratskih i republikanskih predsednika kojima se štite priobalne vode od bušenja, rekao je Gordon, dodajući da su američke obale dom desetinama miliona Amerikanaca i da podržavaju milijarde dolara ekonomske aktivnosti koje zavise od čiste životne sredine, raznolike populacije divljih životinja i ribarstva.
Bajden je rekao da je jasno da oblasti u kojima zabranjuje eksploataciju fosilnih goriva pokazuju "relativno minimalan potencijal" koji ne opravdava moguće ekološke, ekonomske i rizike u oblasti javnog zdravstva koji bi proizašli iz novog zakupa i bušenja.
Trampova portparolka ismejala je Bajdena, rekavši: "Džo Bajden očigledno želi da visoke cene gasa budu njegova zaostavština".
Portparolka Karolin Livit nazvala je Bajdenovu akciju "sramotnom odlukom koja je osmišljena da se izvrši politička osveta američkom narodu koji je predsedniku Trampu dao mandat da poveća bušenje i snizi cene benzina".
"Budite sigurni, Džo Bajden neće uspeti, a mi ćemo 'bušiti, dušo, bušiti'", izjavila je ona.
Bajden je predložio mogućnos izdavanja do tri dozvole za zakup nalazišta i eksploataciju nafte i gasa u Meksičkom zalivu, ali nijednu na Aljasci, dok pokušava da se balansira između zahteva energetskih kompanija koje traže veću proizvodnju nafte i gasa i aktivista za zaštitu životne sredine koji žele da se obustave nova bušenja na moru u sklopu borbe protiv klimatskih promena.
Prema odredbama zakona o klimi iz 2022. godine, vlada mora da ponudi najmanje 24,2 miliona hektara za zakup u cilju eksploatisanja nafte i gasa na moru u bilo kom jednogodišnjem periodu, pre nego što može da ponudi lokacije za zakup i podizanje vetrogeneratora na moru.
Bajden, čija je odluka da odobri veliki projekat nafte Villov na Aljasci izazvala oštru osudu ekoloških grupa, ranije je ograničio bušenje na moru u drugim oblastima Aljaske i Arktičkog okeana.
