Američki saveznici u Evropi razmatraju šta bi pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama, mogla značiti za bezbednost i napredak u kontekstu zabrinutosti, da bi naredne četiri godine ponovo mogle obeležiti potresi u transatlantskom savezu.
Evropski interesi
Pedesetak evropskih lidera sastalo se u Budimpešti na samitu Evropske političke zajednice - nastale 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu. Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da Evropa treba da se založi za sebe, dok se priprema za sledeći Trampov predsednički mandat.
„U aktuelnoj geopolitičkoj situaciji postoje dva bloka: na jednoj strani su Sjedinjene Države, a na drugoj Kina. Mislim da u okviru Evropske unije ne treba da komentarišemo izbor Donalda Trampa i pitamo se je li to dobro ili ne. Njega su izabrali američki građani i on će braniti njihove interese. To je legitimno i dobro", rekao je Makron.
"Pitanje koje treba da postavimo sebi je da li smo spremni da branimo interese Evropljana", ustvrdio je francuski predsednik.
NATO
Severnoatlantska alijansa (NATO) ostaje temelje evropske bezbednosti.
„Prvo pitanje za Alijansu je kako nastaviti podršku Ukrajini ukoliko postoji očekivano povlačenje vojne pomoći Sjedinjenih Država“, ocenjuje Ed Arnold, viši naučni saradnik za evropsku bezbednost na britanskom Kraljevskom institutu ujedinjenih službi.
„To može biti učinjeno ili preko NATO-a, a bilo je nekih poteza ovog leta da se to formalizuje — ali je i dalje znatno manje nego što je potrebno. Drugi način je putem Evropske unije, izvesno povećanje je moguće, ali verovatno nedovoljno. Treći način je bilateralno", rekao je Arnold za Glas Amerike.
"Mislim da je upotreba velikih mehanizama za to u znatnoj meri irelevantna. Ovde se više radi o troškovima pojedinačnih nacija i biće potrebno da ih prilično povećaju kako bi bile u mogućnosti da ostvare približan učinak", smatra on.
Kako popuniti moguću prazninu?
Ima li Evropa kapaciteta da nadoknadi manjak koji bi nastao eventualnim prekidanjem američke podrške?
„Da, ali bi za to bilo potrebno mnogo više truda u odnosu na onaj koji Evropa trenutno ulaže", smatra Ian Bond stručnjak nevladinog Centra za evropske reforme.
„Mislim da će biti sugestija, možda iz Nemačke ili sa neke druge strane, Ukrajini da će biti potrebno da se pomire sa gubitkom dela sopstvene teritorije. Baltičke i nordijske države, kao i Poljska će Rusiju smatrati egzistencijalnom pretnjom ukoliko joj bude dozvoljeno da kontroliše Ukrajinu. Zbog toga je važno pojačati naše napore", podvlači Bond.
Izabrani predsednik Tramp je tokom kampanje poručio da će prvog dana svog manata okončati rat Rusije i Ukrajine, iako nije precizirao kako će to ostvariti. Učestalo se hvalio dobrim odnosima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Ukrajina strahuje da će biti primorana na, po nju, nepovoljan mirovni sporazum — a Evropljani bi mogli promeniti sopstvene kalkulacije, smatra stručnjak Ed Arnold.
„Tračak zabrinutosti mogao bi se naći i u razmišljanjima zašto sada povećavati pomoć ukoliko će uskoro biti postignut sporazum... Mislim da je pravi rizik za Evropu u celini, Evropsku uniju, ali i NATO - da bi Sjedinjene Države i Rusija pregovore mogle da otpočnu bez njih", kaže Arnold.
Prevaga
Postoje i zabrinutosti da bi Sjedinjene Države mogle uskratiti širu podršku evropskoj bezbednosti.
Bivši zvaničnici američke vlade ukazivali su da je Tramp razmatrao potpuno povlačenje Sjedinjenih Država iz NATO-a tokom prvog mandata.
„Jedno od retkih doslednih uverenja kojih se Tramp pridržava otkako je ušao u politiku je da Sjedinjene Države iskorišćavaju njeni saveznici“, navodi Džonatan Monten, američki spoljnopolitički analitičar na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
„Tramp je povremeno pretio da će se SAD u potpunosti povući iz alijanse, što se na kraju nije dogodilo. Tako da je pitanje od milion dolara, hoće li ostati dosledan toj pretnji ili ne", kaže on za Glas Amerike.
„Mislim da mu se dopada ideja da strane saveznike kao i protivnike drži u neizvesnosti o svojim namerama. Mislim da on to tumači kao svojevrsni izvor uticaja i moći", smatra on.
Međutim, generalni sekretar NATO-a Mark Rute, koji je mandat preuzeo 1. oktobra, u optimističnom tonu pohvalio je Trampa što je naveo saveznike da troše više na odbranu.
„Dok je bio predsednik, stimulisao nas je da pređemo 2 odsto Bruto društvenog proizvoda potrošnje na odbranu", rekao je u Budimpešti tokom samita u četvrtak.
Carine
Ne proganja evropske prestonice samo zebnja zbog bezbednosti. Američki saveznici mogli bi se suočiti sa ekonomskim potresima kada Tramp bude stupio u Belu kuću.
„Tvrdnje da će uvesti carine od 60 odsto ili više na sav uvoz iz Kine imaće posledica na svetsku trgovinu, kao i Evropsku uniju, Evropu i Ujedinjeno Kraljevstvo. Mogu se očekivati i carine na uvoz iz Evropske unije", smatra Geret Martin, iz Transatlantskog centra za politiku na Američkom univerzitetu u Vašingtonu.
"Mislim da će za Evropu i Evropsku uniju biti važan rad na zaštiti njenog jedinstva i jednoglasnosti. Mislim da će Tramp verovatno pokušati da usvoji pristup zavadi pa vladaj“, ukazuje Martin.
Nepredvidljivost
Ta Trampova osobina znači da evropski lideri ne mogu mnogo da učine na pripremi, smatra Džonatan Monten.
„Mogu da pokušaju da mu laskaju i ponude ugovore koji će mu lično koristiti, ali je nejasno šta bi to tačno moglo biti. Da mu ukažu status ili poštovanje na velikom samitu, ili pak trgovinski dogovor, jer izgleda da žudi za takvom vrstom poštovanja. Međutim, kada je reč o konkretnim rezultatima - nejasno je čime bi mogli da utiču na njega ili da ga privole", zaključuje za Glas amerike profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
