Manje od 300.000 američkih građana protekle nedelje prijavilo se za pomoć nezaposlenima – prvi put posle ukupno devetnaest meseci, odnosno sredine marta 2020., saopštio je Sekretarijat za rad.
To, kako ocenjuje agencija Rojters, ukazuje da je manjak radnika – a ne manja potražnja za radnomom snagom razlog sporijeg trenda zapošljavanja.
"Podaci ukazuju da kompanije oklevaju da otpuštaju zaposlene usled nedostatka radne snage na tržištu”, rekla je za Rojters Rubela Faroki iz organizacije koja istražuje ekonomske prilike u mestu Vajt Plens u državi Njujork.
Ukupan broj građana koji primaju pomoć za nezaposlene smanjen je za 523.426 u nedelji okončanoj 25. septembra. Tome je doprineo i prestanak plaćanja državnih naknada za nezaposlene prethodnog meseca.
Imajući u vidu da se Delta varijanta koroanvirusa sve sporije širi i da su, sa druge strane, škole otvorene – rastu očekivanja da će se sve više građana zapošljavati.
Na povećanje radne snage moglo bi uticati i isticanje plaćanja takozvanih proširenih beneficija. Međutim, procene su i da bi usled povećanog samozapošljavanja, ušteda, prevremenog penzionisanja i sa, druge strane, usled jačanja berze i porastu cena nekretnina – u Americi još neće biti dovoljno radne snage.
Istovremeno, nedostatak radne snage otežava lanac snabdevanja, jer je sve manje radnika koji proizvode sirovine i robu i isporučuju ih na tržišta – što podstiče inflaciju.
