Najdugovečniji američki predsednik Džimi Karter poslavio je svoj 96. rođendan, u svojoj kući u Plejnsu u Džordžiji, u društvu supruge Rozalin Karter sa kojom je u braku već 74 godine.
Kada je prošlog septembra dao ekskluzivni intervju Glasu Amerike pred svoj 95. rođendan, prvi bivši američki predsednik koji je dočekao taj rođendan, priznao je da ga godine sustižu.
“Pre nekoliko meseci sam pao i slomio levi kuk", rekao je za Glas Amerike Karter, koji je preživeo rak. "Učim kako da ponovo hodam pa su mi pokreti malo usporeni. Ali i dalje sam aktivan mentalno i uključen u rad Karter centra kada sam im potreban."
Nekoliko dana posle intervjua, Karter je ponovo pao u svojoj kući u Plejnsu u Džordžiji. Ta povreda se jasno videla u Nešvilu u Tenesiju, za vreme godišnjeg radnog projekta humanitarne organizacije Habitat for Humanity, koja se bavi izgradnjom pristupačnih kuća, i Džimija i Rozalin Karter.
“Juče sam ponovo pao i povredio čelo pa imam modricu na oku ali sam dobro", rekao je na konferenciji za novinare u pauzi gradnje. "Osećam se dovoljno dobro da učestvujem u izgradnji kuća."
Daljim pregledom otkriveno je da je Karterova povreda dovela do krvnog ugruška u mozgu, zbog čega je morao da ima operaciju od koje se dugo oporavljao.
"Morao je uloži veliki trud da povrati govor i pokretnost", objasnio je Karterov biograf Džonatan Alter u nedavnom intervjuu Skajpom za Glas Amerike. Rekao je da su Karterovi zdravstveni problemi, a sada i nove restrikcije sa panedmijom, uticale na njegov, nekada bogat, dnevni raspored.
“Frustriran je zbog Kovida.", kaže Alter. "Ne voli crkvu preko Zuma. Voli da ide u baptističku crkvu Maranata. Nije mogao da drži svoja nedeljna predavanja u crkvi, što je njemu veoma važno."
Alter, koji je više puta intervjuisao Kartera od 2015. pišući novu biografiju bivšeg predsednika, nazvanu "Najbolje od njega", kaže da je bivši predsednik i dalje uključen u rad globalnog, neprofitnog Karterovog centra, koji predvodi napore da se iskoreni bolest gvinejskog crva i rečno slepilo - još jedna infekcija parazitskim crvom, uz druge zdravstvene i mirovne inicijative kojima se bavi.
"Možda baš sad, dok mi razgovaramo, on priča telefonom sa donatorima", kaže Alter koji dodaje da Džimi i Rozalin Karter takođe pažljivo prate izbornu kampanju 2020, i da su bili domaćini brojnim kandidatima koji su se borili za demokratsku nominaciju, u svojoj kući u Džordžiji.
“Jedini trenutak kada Džimi Karter nije srećan je kada nema šta da radi. Zato mi je bilo veoma interesantno što se sastao sa Pitom Butidžidžem, Korijem Bukerom i Ejmi Klobučar kada su ranije ove godine posetili Plejns", dodaje Alter.
U septembru, Karter se umešao u napetu trku za senatora iz Džordžije i javno podržao demokratu Rafaela Vornoka, jednog od 21 kandidata koji su se takmičili protiv republikanske senatorke Keli Lofler.
Džimi i Rozalin Karter takođe su snimili audio poruku za jedan segment Demokratske nacionalne konvencije u julu, izražavajući podršku nominaciji Džoa Bajdena, koji je, kao senator iz Delavera 1976. bio među prvima u Kongresu koji su podržali Karterovu uspešnu kandidaturu za predsednika.
“Mnogi porede Karterovu kampanju 1976. sa Bajdenovom, iako je on bio nepoznat kandidat i autsajder a Bajden je insajder. Ima mnogo razlika među njima. Ali slični su u tome što se Karter takmičio posle Votergejta, i tokom trke je govorio o zalečenju i ujedinjenju, o čemu Džo Bajden govori sada", kaže Alter koji se svojoj knjizi bavi Karterovom kandidaturom.
“Imaju sličan, umereni demokratski pristup vladavini", primećuje Karterov biograf.
Taj pristup je analiziran i u nekoliko novih filmova, među kojima je "Džimi Karter: Rokenrol predsednik", koji se bavi Karterovom kampanjom za Belu kuću u kojoj je bio potpuni autsajder, kao i dokumentarac "Desert One", koji se bavi sudbonosnom odlukom da odobri vojnu akciju spasvanja američkih talaca iz Irana, što je događaj koji je doprineo njegovom izbornom porazu 1980. od republikanca Ronalda Regana.
"Karter je uvek bio otvoren, uvek pametan, i uvek je učio da bi imao odgovore na pitanja", izjavio je Karterov potpredsednik Volter Mondejl, koji je sa njim tokom mandata 1977-1981 radio na normalizaciji odnosa sa Kinom i pregovarao o sporazumu iz Kemp Dejvida između Egipta i Izraela, među ostalim inicijativama.
U intervjuu za Skajp za Glas Amerike iz svoje kuće u Minesoti, Mondejl je rekao da nastavlja se ugleda na Kartera, koji je stariji od njega samo tri godine, kao uzor kako se živi dug život.
"Saznaću šta radi i primeniću to", rekao je Mondejl. "Neverovatno je da je u tim godinama on snažan, da želi da učestvuje u događajima, da proučava sva aktuelna pitanja, i da se bavi ključnim pitanjima za ovu zemlju."
U ta pitanja spada i nova uloga za Karterov centar, koji planira da se fokusira na američke izbore u novembru, što je prvi put da se time bavi, nakon što je pratila više od 100 problematičnih izbora u stranim zemljama.
