Američki Sekretarijat za finansije uvelo je sankcije četvorici ukrajinskih zvaničnika, uključujući dva aktuelna člana Parlamenta.
Zvaničnici američke administracije naveli su da sankcionisane osobe deo ruskih nastojanja da se stvori uvertira za dalju invaziju na Ukrajinu.
Pod embargom su se našli Taras Kozak i Oleh Vološin, kao i dvojica bivših zvaničnika ukrajinske Vlade. Prema tvrdnjama Sekretarijata za finansije sva četvorica bila su blisko umešana u dezinformativna nastojanja ruske Federalne bezbednosne službe (FSB).
Kozak, koji kontroliše nekoliko informativnih kanala u Ukrajini, optužen je za širenje lažnih narativa o užem krugu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i izborima 2020. Vološin je, sa druge strane, sarađivao sa ruskim FSB-om na podrivanju zvaničnika ukrajinske vlade, navode zvaničnici Sekretarijata za finansije.
Ukazano je i da je Vološin sarađivao sa Konstantinom Kilimnikom, ruskim državljaninom koji je bio kažnjavan zbog navodnog pokušaja da utiče na američke predsedničke izbore 2016. i prenošenja informacija ruskim obaveštajnim službama.
Sankcionisan je i bivši zamenik ukrajinskog sekretara za nacionalnu bezbednost i odbranu Vladimir Sivkovič. Precizirano je da je on tokom 2021. sarađivao sa mrežom ruskih obaveštajaca u nastojanju da obezbede podršku za potvrđivanje ustupanja Krima Rusiji u zamenu za povlačenje proruskih snaga.
Ruske trupe zauzele su Krim 2014. godine.
Drugi bivši zvaničnik ukrajinske vlade koji je sankcionisan je Volodimir Olijnik. Njega Sekretarijat za finansije označava kao osobu koja je radila po nalogu FSB-a na prikupljanju informacija o važnim infrastrukturnim objektima.
Odluka o novim sankcijama objavljena je nepun dan pošto je američki predsednik Džozef Bajden izjavio da smatra da će Moskva ponovo nanovo napasti Ukrajinu.
Ruskog predsednika Vladimira Putina Bajden je upozorio da će Rusija platiti visoku cenu izgubljenih života i mogućih ograničenja u pristupu globalnom bankarskom sistemu – ako se opredeli za napad.
Poslednjih meseci oko 100.000 ruskih vojnika raspoređeno je blizini rusko-ukrajinske granice. Ruski zvaničnici, između ostalog, zahtevaju pisane garancije da se NATO neće širiti na Zapad – što članovi Alijanse odbacuju.
