Bilo ono očekivano ili ne, tek pismo američkog predsednika Donalda Trampa Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju označilo je povratak političkog prisustva Vašingtona na Balkan. Međutim, Bela kuća ovoga puta nastupa sa nešto drugačijom paradigmom, koja podrazumeva kompromis Kosova i Srbije:
"To pokazuje pre svega da je EU odnosno da budem precizna visoka predstavnica za spoljnu politiku malo ispustila konce iz ruku i da joj je potrebna pomoć. Pomoć stiže s one strane atlantika i nadam se da će ne samo ovo pismo nego i akcije koje će uslediti nakon pisma dovesti do toga da će se dijalog nastaviti", ističe generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić.
Kao mogući korak u pravcu kompromisa, na čemu se temelji vašingtonski poziv Tačiju i Vučiću, pre više meseci testirana je ideja o korekciji granica izmedju Kosova i Srbije. To rešenje nema podršku EU, kao glavnom posredniku u dijalogu Beograda i Prištine.
"Mislim da je iz mnogo razloga ideja o razgraničenju užasna. Ali istovremeno pokazuje da Beograd nema nameru da ikada više vlada kosovskim Albancima. Ideja o razmeni teritorija ugrožava Makedoniju i Bosnu, ali i jača poziciju predsednika Putina u naporima da ostvari svoje ciljeve u Gruziji, Moldaviji i Ukrajini", rekao je prilikom nedavnog gostovanja u Beogradu Danijel Server, profesor na Univerzitetu Džon Hopkins.
"Njihov stav je - dogovorite se, mi ćemo vas dogovor podržati. Što podrazumeva i razgraničenje. Da i to bude deo, mogućnost dogovora. Što neki drugi u Evropi ne žele da podrže. Ali po meni je bitno da Amerika to podrži", smatra Dragan Šormaz, narodni poslanik SNS-a i šef Parlamentarne delegacije Srbije u NATO.
U pismu slične sadržine koje je uputio dvojici balkanskih lidera, Tramp navodi da se ukazala jedinstvena i istorijska šansa za dogovor koji će uvažiti interese obe strane. S obzirom na sve zategnutije odnose Beograda i Prištine, na formiranje vojske Kosova i uvođenje drakonskih taksi na srpske proizvode, nije sasvim jasno koja se to nova prilika odjednom ukazala i čemu insistiranje na brzini.
"Pismo predsednika Trampa dvojici lidera vidim kao stav Amerike da hoće da se aktivno uključe i da više ne budu samo neko ko navija za EU kao posrednika, već da žele mesto za stolom u rešavanju ovog problema. I da bi da ubrzaju stvari, jer se plaše da niko neće moći da se ovim pitanjem iduće godine, kad krene kampanja za izbore za evropski parlament", objašnjava Sonja Stojanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Koristeći višedecenijsko američko odsustvo, Rusija je vredno radila na učvršćivanju svog političkog uticaja na Balkanu. Brisel demonstrira malaksalost u odgovoru na propast dijaloga Beograda i Prištine, i povratak Amerike na Balkan mnogi vide kao ključni faktor za izvlačenje regiona iz gliba nerešenih problema zaostalih još od raspada bivše Jugoslavije.
