Milioni Amerikanaca obeležili su 18. godišnjicu terorističkih napada 11. septembra, u kojima je ubijeno skoro 3.000 ljudi, kada sue 19 otmičara iz terorističke grupe al-Kaida oteli četiri putnička aviona i udarili u dve zgrade Svetskog trgovinskog centra i Pentagon, dok se četvrti avion srušio u polje u Pensilvaniji. Na današnjoj komemoraciji, predsednik Tramp poručio je da Amerika „ne traži sukobe“ ali da će „sa punim arsenalom i čeličnom voljom“ odgovoriti na svaki napad.
U Njujorku, pročitano je skoro 3.000 imena, dok je nacija zastala da bi odala poštu ljudima koji su izgubili život u terorističkim napadima pre 18 godina.
Na mestu nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra, gde su dva oteta putnička aviona udarila u "Kule bliznakinje", uspomene na napade ne blede.
Dvadeset-troje njujorških policajaca nastradalo je tog dana, ali je više od deset puta toliko preminulo od bolesti povezanih sa 11. septembrom. Predsednik Tramp je ranije ove godine potpisao zakon kojim se trajno produžava finansiranje fonda za brigu o onima koji su se razboleli pružajući pomoć Njujorčanima.
Neki Amerikanci podsećaju da su komemoracije ne samo momenat za sećanje, nego i prilika da se zemlja ujedini.
“Najveće nasleđe 11. septembra je svest da imamo neizmernu sposobnost saosećanja, brige, empatije i službe, jedni drugima”, rekla je jedna od žena koja je došla da izrazi poštu žrtvama u Njujorku.
U Vašingtonu, predsednik Tramp i prva dana Melanija izašli su ispred Bele kuće u 8:46, vreme kada je prvi avion udario u Svetski trgovinski centar u Njujorku.
Donald Tramp je kasnije govorio na ceremoniji za porodice 184 ljudi ubijenih u napadu na Pentagon.
“Ne možemo da izbrišemo bol ali vam dajemo večno obećanje da vaši voljeni nikada, nikada neće biti zaboravljeni”.
Potpredsednik Majk Pens odao je poštu žrtvama u Šenksvilu u Pensilvaniji, gde se srušio avion, čiji su se putnici suprotstavili teroristima.
“Ovde je jedno obično polje tog dana postalo polje časti, zauvek“.
U želji da i nova generacija nikad ne zaboravi događaje 11. septembra, država Njujork usvojila je zakon kojim se u škole uvodi minut ćutanja za žrtve napada.
Početak rata u Avganistanu i lova na Bin Ladena
Najsmrtonosniji napad na američkom tlu posle napada na Perl Harbor 1941. trajno je promenio američku percepciju bezbednosti i izazvao to da tadašnji predsednik Džordž Buš mlađi proglasi rat protiv terorizma i okupira Avganistan.
Snage koalicije predvođena SAD svrgnule su talibane sa vlasti u Avganistanu, ali taj konflikt i dalje traje, što ga čini najdužim ratom SAD.
Predstavnici SAD i talibana nedavno su održali mirnovne pregovore, ali samo deo mogućeg sporazuma pušten je u javnst. Predsednik Tramp je otkazao je planirane sastanke sa talibanima i avganistanskim zvaničnicima zbog nastavljanja talibanskih napada u Kabulu.
Sjedinjene Države tragale su za vođom al-Kaide Osamom bih Ladenom godinama posle napada, a u maju 2011. tim američkih "mornaričkih foka" izveo je napad na utvrđenje u Abotabadu u Pakistan i tada je Bin Laden ubijen.
Spomenici ubijenima tokom terorističkog napada 11. septembra podignuti su u Njujorku, Virdžiniji i Pensilvaniji. Mesto pada aviona u Pentagonu brzo je obnovljeno posle napada. Bilo je potrebno mnogo vremena da novi toranj Svetskog trgovinskog centra bude izgrađen, ali sada se uzdiže iznad nebodera na Menhetnu, kao najviša zgrada u Sjedinjenim Državama.
Tramp ponovio da je pomagao posle napada u Njujorku
Predsednik Tramp je, tokom komemoracije napada 11. septembra, ponovo pokrenuo staru kontroverzu, iznoseći tvrdnju da je na dan napada otišao do Svetskog trgovinskog centra i bio zajedno sa vatrogascima i policajcima, što radnici njujorških službi za hitne situacije demantuju.
Tokom kampanje 2015, Tramp je takođe lažno tvrdio da su “hiljade ljudi navijale” u Nju Džersiju dok su se kule rušile, pominjući "veliku arapsku populaciju" u toj državi.
