U dokumentarnom filmu „Ejmi“, Asif Kapadia prati uspon i pad superzvezde džeza – Ejmi Vajnhaus.
Na kućnom videu, 14-godišnja Ejmi Vajnhaus već je posedovala blago promukli glas mnogo iskusnije osobe, glas poput meda. Pa ipak, dokumentarni film Asifa Kapadie pokazuje da pevačica nikada nije sanjala koliko će je taj glas proslaviti.
“Ne verujem da ću ikada biti slavna. Ne bih to mogla da podnesem. Verovatno bih poludela, znate šta hoću da kažem?”
Kapadia oživljava dane svežine i optimizma s počekta Ejmine karijere, a zatim nas vodi kroz njene emotivne uspone i padove, sve do preranog kraja 2011, kada je umrla od prekomerne doze alkohola. Imala je 27 godina.
Kapadia se ne upušta u post-mortem analize Ejminog trijumfa i propasti. Umesto toga, on pušta da dogadjaji pričaju priču, preko brojnih privatnih video snimaka sa porodicom I prijateljima, kao i kroz Ejmine reči i razmišljanja.
Film nas, takodje, vodi kroz njenu briljantnu muzičku karijeru. Ejmina harizma nas privlači a njeni uvek prisutni lični demoni ne mogu da zasene fenomenalni glas i autentično, neizveštačeno prisustvo na sceni i van nje.
Njena ljubav prema Blejku, njenom mužu i partneru u drogama, polako se urušava dok sama pevačica tone u poroke. Dokumentarac prikazuje njenog oca, Mičela Vajnhausa, kao oportunistu koji negira i ne želi da se suoči sa zavisnošću svoje ćerke od droge i alkohola, koja preti da joj uništi život. On je kritikovao film kao jednostran.
“Ovo nije film koji bi Ejmi želela. Ne bi želela da me vidi predstavljenog u ovom svetlu jer zna kroz šta smo prošli.”
Medjutim, iznad svega, istražujući ko je kriv za Ejmin pad, dokumentarac upire prst i u njene verne obožavaoce, koji su se zaljubili u nju do te mere da su želeli da poseduju deo nje. Paparaci su je svuda pratili. Nedostatak privatnosti je uzeo danak kod stidljive, osetljive pevačice.
Kapadijina “Ejmi” donosi obožavaocima zadovoljstvo da je ponovo vide, ali postepeno izaziva nelagodnost dok beleži njeno emotivno i fizičko dezintegrisanje. Film takodje ukazuje na tragičnu ironiju da Vajnhaus nije mogla da podnese sopstveni, ogromni talenat. On ujedno snažno i nedvomisleno kritikuje popularnu kulturu i tabloidini voajerizam koji uništava - predmet svoje ljubavi.