Skupština Beograda konstituisana je 11. juna, nešto više od dva meseca posle izbora, a većinu od 57 (od ukupno 110) odbornika čine SNS (48), SPS (8) i jedan bivši odbornik koalicije NADA. Saradnja naprednjaka i socijalista u Beogradu postavila je pitanje da li je lokalni parlament lakmus papir za republički i potvrda da će SPS učestvovati u formiranju Vlade Srbije? Lideri stranaka Aleksandar Vučić i Ivica Dačić nisu se konkretno izjasnili o tom pitanju.
Buduća saradnja dosadašnjih koalicionih partnera u delu javnosti dovodila se u pitanje zbog proruskog imidža SPS-a i percepcije da bi učešće socijalista u vladi značilo da se Beograd priklonio Rusiji, u trenutku rata u Ukrajini. Analitičari za Glas Amerike ocenjuju da je više razloga da SNS i SPS nastave saradnju, ali ističu da su nepoznati detalji koalicionog sporazuma, kao i to kada će ta vlada biti formirana.
Konačni rezultati republičkih parlamentarnih izbora još nisu proglašeni, jer nije okončan proces žalbi na jednom biračkom mestu u Bujanovcu, na kojem se već glasalo tri puta. Međutim, rezultati na tom mestu neće uticati na sadašnju sliku u kojoj naprednjaci sa manjinama mogu da formiraju vladu. Matematički, SPS im nije potreban za Skupštinu Srbije - što nije bio slučaj u Beogradu. Zbog toga su se u javnosti mogle čuti spekulacije da je SPS većinu u Beogradu uslovio učešćem u republičkoj vlasti.
Bojan Klačar iz CESID-a za Glas Amerike kaže da očekuje nastavak saradnje i u republičkoj Skupštini, ali da će koalicioni sporazum SNS i SPS biti drugačiji nego do sada, ali smatra da će socijalistima pripasti "više političke odgovornosti i manje zahvalnih pozicija".
“Svaka druga opcija bi značila da će na republičkom nivou biti ili tanja većina, ili da će morati da se pravi sa nekim delovima drugih političkih stranaka, što može da unese veliku političku nestabilnost. Ja mislim da to u ovom trenutku niko ne želi. Drugi razlog je što to znači da će SPS da ide u opoziciju – ne verujem da je u ovom momentu u interesu SNS-a da SPS postane snažna opoziciona stranka. I treći razlog jeste pragmatičnost socijalista i pragmatičnost i snalažljivost njihovog lidera”.
Za političkog analitičara Cvijetina Milivojevića socijalisti su “prirodni” savezik naprednjaka i kaže da je to bilo jasno od izborne noći.
„Nema ništa logičnije da to bude Dačić. Jer je Dačić preslikano biračko telo, odnosno percepcija onoga kako razmišlja i Vučićevo biračko telo. Ako je Dačić uzleteo na proruskom narativu, ne zaboravite da tri četvrtine birača naprednjaka razmišlja isto tako, pa i radikalnije. Postoji i opcija B: da se izbegne Dačić, a da se faktički – kada bi Vučić odlučio da prelomi i uvede sankcije Rusiji - u šta ja ne verujem, da to podrži neka od stranaka opozicije. Ja tu ne vidim zaista da bi, na primer, koalicija Moramo ušla u vladu, ona može da podrži odluku, ali ne bi ušla u vladu. Nacionalne stranke ne bi ušle, a da li bi deo koalicije oko (Dragana) Đilasa ušao - može biti“.
"Ni vlasti, ni opozicija ne žure sa Vladom"
Sagovornici Glasa Amerike ističu da sada, više nego ikada, na formiranje vlade utiču spoljnopolitičke okolnosti i pitanje okretanja Srbije ka Zapadu ili Rusiji.
Zbog toga neki SPS vide kao „nepoželjnog“ partnera, ali Klačar smatra da socijalisti ne bi išli nasuprot naprednjacima – čak i u slučaju uvođenja sankcija Rusiji.
“Mislim da je SPS kao stranka dovoljno pragmatična da čak i ako Srbija bude ušla u tu fazu, SPS neće biti kočničar. Ne da na bilo koji način ugrozi stabilnost koalicije i stabilnost evropskog puta Srbije. Ponavljam, ja nisam siguran da u ovom momentu izvan SPS-a postoji jasan plan da će se te sankcije prema Rusiji uvesti. Dakle, govorim o poziciji SNS-a, ne samo u poziciji SPS-a”.
Osim pitanja ko će učestvovati u vladi, ne zna se ni kada će biti formirana. Mediji su nedavno preneli navode iz nepotvrđenog dokumenta Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) u kojem se navodi da Vučić odugovlači sa formiranjem vlade zbog toga što neće da uvede sankcije Rusiji, na šta ga poziva Zapad.
Sa druge strane, Vučić je prilikom polaganja zakletve rekao da očekuje da se nova vlada formira do kraja jula i da će se „baviti sankcijama“.
Milivojević u to ne veruje.
„Vi primećujete da niko iz opozicije, ni iz vlasti, ne požuruje da se formira vlada. Jasno je svima da pritisak sa Zapada i iz Moskve će se pojačati onog trenutka kada vlada bude formirana i tu postoji neka vrsta prećutnog konsenzusa... To bi bilo formiranje vlade (u julu) ako je neka dramatična i radikalna odluka doneta, bilo da ćemo da zaratimo sa NATO-om ili sa Rusijom, ali ja ne verujem ni u jednu ni u drugu odluku. Prema tome, zašto bi žurio. Tim pre ako se stvari na nivou Beograda budu sada stabilizovale. Ne vidim razloga za žurbu“, kaže Cvijevin Milivojević.
Prema zakonskim rokovima, rok za konstituisanje skupštine je 30 dana od proglašenja zvaničnih rezultata parlamentarnih izbora – što se još nije desilo. Od dana kada se formira skupština, teče rok od 90 dana za formiranje Vlade.
