SAD i Rusija trebalo bi da što pre ožive saradnju iz ere Hladnog rata kako bi sprečile širenje nuklearnog oružja. To je zaključak izveštaja Međunarodnog instituta za strateške studije, koji koristi nedavno deklasifikovane arhive obaveštajnih agencija da bi objasnio neke ključne trenutke u odnosu dva hladnoratovska neprijatelja - momente koji su pomogli da se očuva Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja. Kako prenosi Henri Ridžvel, autori ističu kako je američko-sovjetska saradnja pomogla da se spreči širenje nuklearnog oružja na afrički kontinent.
U avgustu 1977, sovjetski špijunski sateliti otkrili su pripreme za nuklearu probu u pustinji Kalahari u Južnoj Africi.
“Sovjetski Savez nije imao diplomatske odnose sa režimom aparthejda. Međutim, imao je obaveštajne podatke da su u toku pripreme za nuklearnu probu. Sovjeti su preduzeli rizik da podele svoje informacije sa Amerikancima. Vašington je imao odnose sa Pretorijom i zapravo je pružao i pomoć civilnom nuklearnom programu ali očigledno nije imao nikakav interes da dozvoli Južnoj Africi da testira nuklearno oružje”, ističe Nik Redman iz Međunarodnog instituta za strateške studije.
Pretorija je demantovala da priprema nuklearnu probu ali su američki obaveštajci potvrdili da lokacija za testove postoji – i pomogli da se izvrši pritisak na Južnu Afriku da odustane od tih planova. Na video snimku iz 1993. vide se inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju kako nadgledaju uništenje lokacije u pustinji Kalahari koje je obavila južnoafrička vojska. Saradnja hladnoratovskih protivnika – na čijem su čelu tada bili predsednik Džimi Karter i generalni sekretar Komunističke partije Leonid Brežnjev – je jedan od brojnih primera zajedničkog rada Vašingtona i Moskve na sprečavanju širenja nuklearnog oružja.
“Lični odnosi su bili apsolutno ključni za izgradnju ne samo Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja već i čitavog režima neširenja koji je proistekao iz toga. ČInjenica da je su u obe vlade radili specijalisti za kontrolu naoružanja i naučnici, činjenica da su se redovno sastajali, razumeli stavove jedni drugih i rešavali probleme, to je zapravo bilo ključno u izgradnji celog režima neproliferacije”, kaže Redman.
Razgovori vođeni u Ženevi tokom 1960-ih bili su deo tog procesa. Tadašnji potpredsednik Lindon Džonson je istakao da je Amerika posvećena sprečavanju nuklearne proliferacije.
“Želim da naglasim da ćemo učiniti sve, ponavljam sve, što može da se učini dostojanstveno i časno, da bismo pokušali da postignemo sporazum.”
Razgovori su kulminirali postizanjem sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja 1968. Međutim, pola veka kasnije, autori izveštaja konstatuju da su odnosi Moskve i Vašingtona gori nego na bilo kojoj tački od Kubanske krize u oktobru 1962.
“Postoji potreba da se investira u obnovu tih navika saradnje, jer pretnje nisu nestale. I dalje ima mnogo nuklearnog oružja na svetu I ono nije tako dobro čuvano kako bismo voleli. Nuklearnog materijala ima čak više nego ranije”, dodaje Redman.
Neki strepe od nove trke u naoružanju – kako Rusija razvija taktičko atomsko oružje a SAD modernizuju svoje nuklearne kapacitete. Sporazum o zabrani nuklearnog oružja iz 2017. nije potpisala nijedna nuklearna sila – i on pokazuje sve veći jaz između zemalja koje imaju – I nemaju – atomsko oružje, kaže Redman.
“Ukoliko SAD i Rusija ne budu sarađivale, postoji problem da bi veoma brzo mogle da izgube inicijativu koju su očuvale sve do danas u sferi sprečavanja nuklearne proliferacije.”
U izveštaju se pozivaju donosioci političkih odluka u SAD i Rusiji da nauče lekciju iz istorije Hladnog rata – dok se svet I dalje suočava sa ozbiljnim nuklearnim pretnjama.