Time će, kako navode za Glas Amerike, biti potvrđene dugogodišnja aspiracija Crne Gore da bude dio zajednice zapadnih demokratija.
„Zaista smo tu negde na onih čuvenih i poslovičnih 99,9 odsto.“
Ovako je, u razgovoru za Glas Amerike, potpredsjednik Njemačkog maršalovog fonda Ivan Vejvoda procijenio šanse da Crne Gore na decembarskom sastanku u Briselu, dobije poziv da se pridruži NATO-u. Vejvoda smatra da su u tom procesu ključne i očekivane bile nedavne poruke iz Bijele kuće, saopštene nakon telefonskog razgovora potpredsjednika Džozefa Bajdena i crnogorskog premijera Mila Đukanovića.
„Uvijek je postojalo to pitanje da li i kako Sjedinjene Države gledaju na tu mogućnost da Crna Gora dobije poziv. Važno je i da se neke važne evropske zemlje, poput Njemačke, Francuske, Britanije, dale već nekakvu svoju podršku i ovo je došlo kao nekakva kruna tog procesa. Znači sa najzvaničnijeg mogućeg mesta, iz Bele kuće je rečeno da se očekuje da će Crna Gora u decembru dobiti poziv, uz ovaj uslov da nastavi sa reformama.“
Da je riječ o velikom koraku naprijed smatra i analitičar Danijel Server.
„NATO ima stvarnu svrhu u današnjoj Evropi i Crna Gora će da bude veoma dobrodošla.“
Analitičari u Vašingtonu ističu da je nakon dugog procesa približavanja Alijansi, došlo vrijeme da Crna Gora postane članica čemu se, prema saznanjima Ivana Vejvode, ne protivi ni jedna zemlja.
„Već u Čikagu je tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton rekla da ne treba da prođe neki od sledećih samita da ne bude proširenja, tako da su se stekli uslovi, sazrelo je vreme i naravno, s druge strane, Crna Gora je uradila dosta na uslovima koji su bili zahtevani od nje. Naravno treba u tom pravcu da nastavi, ostalo je još nekoliko meseci do decembra, kada će u Briselu najverovatnije ambasadori ili ministri spoljnih poslova da taj poziv upute.“
Vejvoda ističe da je veoma značajno i usvajanje rezolucije o integraciji u NATO, u Skupštini Crne Gore, uz ocjenu da je dobro što postoji otvorena rasprava o članstvu u Alijansi.
„To govori o zdravlju demokratskog javnog mnjenja, znači ne osujećuje se glas onih koji su protiv. Vidimo u nekim drugim zemljama kako to jeste veliki problem. Mislim da je i to jedan dokaz uslova, znači demokratičnost zemlje i mogućnost da sloboda govora ima svoj prostor.“
Potpredsjednik Njemačkog maršalovog fonda ipak smatra da građani Crne Gore ne treba da budu zabrinuti u pogledu pridruživanja Sjevernoatlantskom savezu.
„Mislim da ovaj korak jeste dobar za Crnu Goru, jeste dobar za region Zapadnog Balkana i Evropu, u tom smislu što on jača stabilnost i bezbednost regiona. Ulazi se u jedan savez koji nije samo vojni, već je i politički. Crna Gora kao taj poslednji deo obale severnog Sredozemlja sada upotpunjava to članstvo u NATO i mislim da može samo da bude pozitivnih odjeka i mislim da će to biti, što je veoma važno, pozitivno primljeno i u zemljama susedima Crne Gore.“
Za Danijela Servera, članstvo u NATO-u je garant crnogorske bezbjednosti.
„To znači da će Crna Gora biti dio teritorije koju je NATO obavezan da štiti, ali znači i nešto više od toga. Znači da je želja Crne Gore da bude saveznik Zapada, koja se iskazuje već gotovo 20 godina, potvrđena i da su zapadne države na to adekvatno uzvratile. Da je Crna Gora čvrsto dio zajednice zapadnih demokratija i da će da nosi svoj dio tereta u zaštiti tih demokratija. To je veliki trenutak.“