Diplomate, stručnjaci i predstavnici nevladinog sektora u Vašingtonu su ove nedelje na konferenciji Atlantskog saveta razmatrali potrebu za snažnijim angažovanjem Sjedinjenih Država na Balkanu. Dok se svi slažu da Evropa i Amerika treba da se više posvete regionu, postavlja se pitanje u kojoj će meri administracija prihvatiti preporuke uticajnog tink-tenka.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Hojt Brajan Ji na konferenciji Atlantskog saveta je uputio poruku da su SAD i rečima i delima veoma posvećene Balkanu. Rozmari Di Karlo, predsednica neprofitnog Nacionalnog komiteta za američku spoljnu politiku, bivši diplomata u Stejt Departmentu i Ujedinjenim nacijama, vidi potrebu za još snažnijim angažmanom.
“Ključna poruka je da svi moramo da daleko ozbiljnije uzmemo u obzir ono što se događa u regionu i ubrzamo naš angažman, i Sjedinjene Države i Evropska unija. Ne kritikujem ih zbog nedostatka angažmana, ali smatram da on mora da bude pojačan u ovom trenutku. Još jedan važan stav je da u regionu ne postoje samo problemi specifični za to područje, kao što su nedostatak vladavine prava, dobre uprave, spor proces pomirenja, već se Balkan suočava i sa istim izazovima kao zapadne zemlje – porastom populizma i nacionalizma, prilivom izbeglica, nizom pitanja zbog kojih su naši odnosi složeniji, a upravljanje na unutrašnjem planu teže. Zbog toga smatram da moramo da budemo više angažovani, naročito Sjedinjene Države.”
Profesor Univerziteta Džons Hopkins Edvard Džozef ističe da je najvažnije što je izveštaj Atlatskog saveta uopšte urađen.
“Ono što je najvažnije, naročito ovde u Vašingtonu, jeste da se održi fokus na Balkanu gdje i dalje postoji veliki broj otvorenih pitanja. To je i dalje problematičan region. Preporuke Atlantskog saveta su u neku ruku sekundarne. Glavno je održavati fokus. Ljudima ovdje treba staviti do znanja da SAD moraju da budu veoma angažovane na Balkanu i to je glavna poruka i značaj izveštaja.
Džozef ne očekuje da će uslediti angažovanje na visokom nivou u regionu ali, kako kaže, to ne znači da Sjedinjene Države ne mogu da budu više angažovane.
“Na primeru Makedonije smo vidjeli kakav uticaj Amerika može da ima. Zamjenik pomoćnika državnog sekretara Hojt Ji u suštini je sam rešio dugotrajnu krizu u toj zemlji, koja je spriječavala formiranje vlade. To je bio veoma ozbiljan problem i ozbiljan napor zamjenika pomoćnika državnog sekretara da to sam riješi, u situaciji kada Evropska unija nije bila efikasna. Znači vidjeli smo da američki zvaničnici mogu i dalje da imaju veoma važnu ulogu. Smatram da se može uraditi i mnogo više, ali ne vjerujem da će biti nekih vidljiviih koraka, kao što je imenovanje specijalnog izaslanika ili slično.”
Rozmari Di Karlo podseća na posledice zanemarivanja Balkana.
“Nedostatak vidljivog angažmana očigledno stvara vakuum, koji je Rusija ispunila. Još jedno pitanje koje je pomenuto na konferenciji je da regionu ne prenosimo dobro našu poruku i ne izražavamo našu posvećenost, niti objašnjavamo ono što radimo. To nije samo slučaj sa SAD, već i sa Evropskom unijom. Nedavno sam bila u Beogradu i saznala da ankete pokazuju da većina Srba vjeruje da je Rusija najveći donator Srbiji. U stvari, Evropska unija daje 12 puta više. Očigledno, ne prenosimo poruku o onome što radimo i čemu smo posvećeni.”
Di Karlo ističe potrebu za američko-evropskom saradnjom, u rešavanju problema u regionu.
“Svakako smo zabrinuti zbog ruskih poteza i pokušaj puča u Crnoj Gori bio je jasno upozorenje za sve nas. Vidimo i da se u regionu događaju stvari koje će uticati na ostatak Evrope. Na primer, region je preplavljen oružjem, već smo bili zabrinuti zbog povećane radikalizacije, mladi i stari napuštaju svoje zemlje u potrazi za boljim životom negde drugde. Snažna Evropa je izuzetno važna za Sjedinjene Države. I dalje je naš najbolji partner u svijetu, delimo iste vrijednosti, slične političke sisteme. Tokom svoje tridesetogodišnje karijere u Stejt departmentu shvatila sam, da bismo postigli naše ciljeve u svijetu, Sjedinjene Države i Evropa moraju da budu zajedno.”