Izveštaj usvojen u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta (EP), čiji je autor izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik, kritikuje Beograd u oblastima vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i kriminala, poziva vlasti da razreše afere poput Jovanjice, Krušika, rušenja u Savamali, a pozdravljaju se dijalog sa Prištinom i neki ekonomski rezultati.
U Ministarstvu za evropske integracije za Glas Amerike kažu da rezolucija usvojena u odboru EP nije zvaničan izveštaj o evropskim integracijama Srbije, već redovna godišnja rezolucija koja je rezultat političkog dogovora.
"Nakon što se međusobno usaglase, usvajaju Rezoluciju kao odraz političkog kompromisa narodnjaka, socijaldemokrata, zelenih, snažnijih desničara, liberala i ostalih. Njihovi amandmani neretko su delom rezultat različitih ideoloških i političkih platformi koje pojedine grupacije iz različitih država članica EU ne dele sa političkom platformom SNS, koja je pridruženi član Evropske narodne partije desnog centra", navodi se u odgovoru Ministarstva za evropske integracije.
Analitičari, međutim, izveštaj evroposlanika vide drugačije - kao skup starih problema izrečen novim tonom, koji ne ide u prilog Beogradu.
"Najproblematičnije u zaključcima izveštaja Evropskog parlamenta je to što se ponavlja jedno te isto već dobrih 15 godina, šta u Srbiji nije dobro i šta treba da se uradi, što političke elite već dugo ignorišu. Ovaj izveštaj, rečnik njegov je dosta zanimljiv, njegov ton je dosta zanimljiv jer nam govori da se Briselu smučilo više da čeka i ne postoji nikakvo poverenje da će Srbija ispuniti ono što je obećala i to će samo značiti da će naš proces priključivanja EU biti sve teži i teži", ocenjuje za Glas Amerike Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove.
U Ministarstvu za evropske integracije podvlače da su evropske integracije jedan od šest prioriteta aktuelne Vlade i kažu da se nadaju da će proces pregovora biti nastavljen u prvoj polovini 2021.
"To je neupitan spoljnopolitički, ali i reformski cilj Srbije. I na realizaciji tog cilja radimo ubrzano i sa potpunim uverenjem da će to ceniti i Evropska komisija tako što će nastaviti pregovore o članstvu Srbije tokom aktuelnog portugalskog predsedavanja Savetom EU", navodi se u saopštenju ministarstva.
Poslednje poglavlje u pregovorima otvoreno je 2019, a od tada do danas nijedno nije ni zatvoreno.
"Kosovo ne rešava sve"
Normalizacija odnosa sa Kosovom mogla bi da diktira tempo pregovora, navodi se u izveštaju odbora EP, ali to ne znači da je sve rešeno, kažu analiitčari.
"Problemi kao što su sloboda medija, sloboda govora, politički izbor, da imate mogućnost da osnujete svoj biznis, a da vas neko ne reketira, da se oslobodite kriminala i korupcije, to su problemi koji će ostati čak i ako bi se pitanje Kosova rešilo", napominje Beširi.
Milena Lazarević iz Centra za evropske politike kaže da je "problem to što su vlasti u Srbiji ubeđene da se proces pristupanja EU može završiti samo na političkom nivou".
"I da činjenica da trenutno imamo određene prijatelje u određenim zemljama i određenim kabinetima, da će to uticati da se postigne pristupanje. Mislim da to ukazuje na jednu duboko nerazumevanje kompleksnosti čitavog procesa i načina na koji funkcioniše i donosi odluke EU. Ne sme se zaboraviti da je za odluku o proširenju EU, potrebno da se saglase sve članice", dodaje Lazarević.
Evroposlanici u izveštaju iskazuju zabrinutost i zbog povećanog uticaja Kine u Srbiji. To samo po sebi ne bi bilo problematično da Kina sa sobom ne nosi netransparentnost, smatraju sagovornici Glasa Amerike.
"Činjenica da Srbija dolazi do vakcina i pomoći iz Kine je s jedne strane - dobra, a s druge strane - zabrinjavajuća, jer mislim da javnost ima pravo da zna po kojoj ceni. I kad kažem ceni, ne mislim samo na novac kojim se nešto kupilo, već na sva obećanja i ustupke koji se prave određenim vladama kako bi se do tih vakcina i podrške došlo", ocenjuje Lazarević.
Uzimajući sve u obzir, pitanje je koliko je Srbija danas, sa otvorenih 18 poglavlja i 11 godina posle apliciranja za članstvo u EU, zaista blizu Briselu.
"Mislim da je tehnički Srbija spremnija danas da postane članica EU nego što je bila pre deset godina, ali se politički vratila na nivo devedesetih godina. Deluje mi da je politčka elita odlučila da za svog mandata ne uđe u EU, jer bi to značilo uređivanje zemlje i onemogućilo enormno bogaćenje političke elite", zaključuje Naim Leo Beširi.
