Iz Srbije nema zvaničnih reakcija na opoziv američkog predsednika u Predstavničkom domu, a skoro bez reakcije je prošao i nasilni upad pristalica Donalda Trampa u Kongres 6. januara. Od srpskih zvaničnika nasilje je u televizijskom gostovanju jedini osudio predsednik Skupštine i bivši ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Eksperti koji iz Beograda prate dešavanja u SAD, za Glas Amerike kažu je opozivom Trampa poslata jasna poruka svetu iz koje i Srbija može nešto da nauči.
Ta poruka, smatra novinar i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, istovremeno je i dobra i rizična.
"Nema nikakve sumnje da je Tramp tokom četiri godine naneo velike štete Americi i globalnoj ideji liberalne demokratrije, ali stičem utisak da u zahtevu za impičment ima nekih elemenata osvetništva koji mogu da homogenizuju i mobilišu desetine hiljada Trampovih pristalica. I zato se pitam zašto otežavati jedan ionako kolosalni zadatak koji je pred Džoom Bajdenom – a to je da pokuša da ujedini duboko podeljeno i polarizovano društvo".
Iako u opozivu vidi i elemente kažnjavanja političkog protivnika, asistent na Fakultetu političkih nauka Stevan Nedeljković kaže da je važna lekcija iz Amerike ta da su institucije neprikosnovene.
"Ovo je poruka da SAD neće tolerisati potencijalne autokrate u okviru vlastitog političkog sistema. S tim što postoji još jedna važna stvar i poruka koju ja razumem je da su SAD imale institucije koje mogu da izdrže ovakvog političkog teškaša kao što je Donald Tramp".
Tramp je formalno optužen i opozvan zbog „podsticanja na pobunu“, odnosno nereda koji su počinile njegove pristalice u Kongresu 6. januara. Srbija ne treba da čita poruku iz nasilja, kaže Nedeljković, već iz odgovora na to.
"Ono što Srbija treba da nauči iznad svega, a ne samo Srbija nego i druge države, jeste koliko je važno ne samo poštovanje reda i zakona, nego i institucije koje će da odbrane taj red i zakon...I da vera ne treba da počiva na jednom čoveku, jednoj osobi, već snazi institucija, jer su one jedine koje suštinski mogu da zaštite od samovolje drugih".
"Kakve će se lekcije izvući, to će zavisiti od ličnih stavova. Vidimo da su srpske vlasti bile veoma uzdržane, sem jedne izjave zvanične (Ivice Dačića, prim.nov) nismo imali drugih izjava, a i ona liči na sve ono što su rekli i populisti u Evropi – osuda nasilja, bez kritika politike koje su dovele do tog nasilja", ocenjuje Boško Jakšić.
"Trampizam" i posle Trampa
Kako su ekstremni desničari širom sveta pročitali poruku američkih institucija: da li im je vetar u leđa ili obeshrabrenje?
Jakšić smatra da desničari, nacionalisti i populisti ostaju bez "uporišta i patrona" kakav je aktuelni američki predsednik, ali kaže da će Trampova ideologija, poput nekih drugih, nastaviti da postoji i ako on više ne bude lider.
"Tramp je nesumnjivo uklonjen na ovaj ili onaj način, ali ideja „trampizma“ je i dalje snažna i itekako postoji, ne samo kod desetina miliona Amerikanaca, nego i kod njegovih sledbenika svuda po svetu. Tako da to treba imati u vidu i sa „trampizmom“, koji ostaje da živi sa nama."
Poruka za ekstremne desničare u svetu biće i dešavanja u narednim danima u Vašingtonu, odnosno da li će institucije uspeti da spreče nasilne protestekoji se najavljuju uoči inauguracije Džozefa Bajdena, 20. januara.
