Iako je samit predsednika Trampa i severnokorejskog lidera Kim Džong Una naglo završen bez dogovora i planirane svečane večere, Tramp po svemu sudeći nema mnogo zamerki na račun Kima, kojeg je u intervjuu za televiziju Foks pred povratak iz Vijetnama nazvao „pravim liderom“. Ipak, Pjongjang je osporio verziju predsednika Trampa o tome šta se tačno dogodilo u Hanoju. Za to vreme, neki analitičari smatraju da samit ipak nije bio potpuni promašaj.
Predsednik SAD Donald Tramp u petak ujutro vratio se u Belu kuću, ranije nego što je očekivano, pošto se njegov drugi samit sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom naglo završio.
“Ništa nismo potpisali, nije uspelo, ja nisam bio zadovoljan, a mislim ni on”, rekao je Tramp.
Tačka spoticanja, kako je objasnio Tramp, bile su sankcije. Kim Džong Un je tražio da se ukinu sve sankcije protiv Pjongjanga, dok bi zauzvrat zatvorio najveće nuklearno postrojenje, ali nije obećao da će ukinuti ostatatak nuklearnog programa.
“Nisam želeo da odustanem od sankcija ako nemamo konkretan program, a oni nisu bili spremni na to i ja to razumem. Ali ja sam želeo da se denuklearizuju”, dodao je Tramp.
Nekoliko sati kasnije dogodilo se nešto potpuno neuobičajeno - severnokorejski zvaničnici su održali konferenciju za medije. Oni tvrde da su tražili da se ukinu samo neke od sankcija ali ne sve.
Trampov srdačan odnos sa Kimom je temelj njegove politike u regionu, a to je, prema rečima njegovog potencijalnog demokratskog rivala Džozefa Bajdena, stvarni problem.
“Predsednik sve tretira kao biznis, kao da sklapa ugovor o nekretninama. Misli - samo me pustite u sobu i ubediću drugu stranu da pristane na dogovor. Ali za to je potrebna duga, mukotrpna i dosledna diplomatija”.
Pojedini analitičari takođe misle da postoje granice Trampove privatne diplomatije. Ketrin Mur iz Instituta Brukings objašnjava:
"Gospodin Tramp je konačno shvatio da njegova lična “ofanziva šarma” nije adekvatan način da se dođe do denuklearizacije".
Veruje se da Severna Koreja ima između 20 i 60 nuklearnih bombi i projektile dugog dometa sa kapacitetom da stignu do američkog tla. Na prvom samitu Tramp-Kim u SIngapuru, severnokorejski lider je uopšteno obećao da će raditi ka potpunoj denuklearizaciji.
U Hanoju, dvojica lidera trebalo je da dogovore konkretne mere, kao što je demontiranje nuklearne elektrane u Jongbjonu, ali i da potpišu deklaraciju o miru, koja bi značila i formalno okončanje Korejskog rata.
Pre samita se činilo da je Vašington spreman na kompromis kada je reč o zahtevu da Pjongjang prvo potpuno demontira svoj nuklearni program, pre bilo kakvih ustupaka, kaže Džejms Mekion iz Centra za kontrolu naoružanja i neproliferaciju.
“Postojao je nagoveštaj da su SAD zainteresovane za jedan postupni, fazni pristup Severnoj Koreji, što moja organizacija već dugo preporučuje. Pristup 'sve ili ništa' nije efikasan”.
Obe strane su za sada i dalje otvorene prema postizanju nuklearnog sporazuma, ali analitičari kažu da će biti potrebno vreme da pregovarači, na nižem nivou od predsedničkog, razreše kompleksne političke nesuglasice pre nego što se dvojica lidera obavežu na novi susret.
U međuvremenu, iz drugog susreta Tramp-Kim proistekla je još jedna kontroverza pošto Tramp u Hanoju nije želeo da okrivi Kima za smrt američkog studenta Otoa Vormbira.
Dvadeset-dvogodišnji mladić uhapšen je 2016. zbog krađe propagandnog postera i osudjen na 15 godina teškog rada. Severna Koreja ga je oslobodila sledeće godine, ali ga je vraitla kući u vegetativnom stanju i Vormbir je preminuo šest dan kasnije. Njegovi roditelji su u petak za njegovu smrt okrivili Kim Džong Una i njegov režim. Optužili su ga za “neverovatnu okrutnost I nehumanost”, navodeći da “nikakvi izgovori niti pohvale ne mogu da izmene tu činjenicu”.
Predsednik Tramp rekao je da ne veruje da je najviše rukovodstvo u Pjongjangu znalo za taj slučaj.
