Formiranje Oružanih snaga Kosova je političko pitanje, čiji je cilj da vlast na Kosovu kod svoje javnosti stvori utisak zaokruživanja državnosti, smatraju pojedini srpski analitičari i političari na Kosovu. Prema njihovim rečima, eventualno formiranje vojske Kosova ne bi bitno uticalo na bezbednost Srba na Kosovu i mir u regionu.
Najavljeno formiranje vojske Kosova preko zakona, a ne ustavnih promena usmereno je isključivo na ostvarivanje unutrašnjih političkih ciljeva albanskih političara, pre svega iz vladajućih stranaka, smatra predsednik Progresivno demokratske stranke Nenad Rašić.
„To što sad poslednjih meseci rade albanske političke partije u vezi sa vojskom Kosova to rade za njihovo javno mnjenje, odnosno koriste to kao neki element, koji bi mogao da podigne taj nacionalni ponos, odnosno osećaj neke državotvornosti ili neke odgovornosti unutar celog tog sistema“, smatra Rašić.
Prema njegovim rečima, jeste zabrinjavajuće što Albanci hoće da formiraju vojsku Kosova kršeći sopstveni Ustav, ali ističe da to neće uticati na bezbednost Srba, niti to - kako je kazao - može da ugrozi mir u regionu.
„Dok je KFOR tu, ja apsolutno ne očekujem da će biti bilo kakvih konflikta takve vrste međugraničnih ili međuadministrativnih linija ili kako god mi to nazivali. Dok je KFOR tu, ne preti nam bilo kakva opasnost od bilo kakvog oružanog sukoba“, rekao je Rašić za Glas Amerike.
Goran Avramović, glavni urednik Radio televizije KIM, i analitičar Nenad Radosavljević smatraju da je najavljeno formiranje vojske Kosova, putem zakona, pre svega namenjeno albanskoj javnosti, kako bi se stvorio utisak da je time zaokružena državnost Kosova.
Neozbiljna oružana sila
“Ad hok formiranje vojske Kosova meni govori nekoliko stvari. Prva činjenica bi bila da se tu ne radi o ozbiljnoj oružanoj sili, već se radi o jednom cvetiću, kojeg treba položiti na obod praznog tanjira kosovske nezavisnosti, kako bi albanski građani prosto zaboravili da je taj tanjir prazan, ali lepo izgleda sa tim dodatnim cvetićem“, smatra Avramović, dok Radosavljević dodaje:
„Sigurno je da cilj nije da bi ta vojska u okviru NATO-a učestvovala u operacijama u Avganistanu i Iraku, kako to vrlo nevešto Ramuš Haradinaj pokušava da objasni. Isto tako, cilj nije zauzimanje severa Kosova kako vlast u Beogradu širi paniku zarad takođe političkih ciljeva“.
Avramović i Radosavljević smatraju da eventualno formiranje vojske Kosova neće uticati na bezbednost Srba na Kosovu, jer na to - kako navode - mogu da utiču i brojni drugi faktori.
„Kosovo je deo sveta u kojem ima najviše komada ilegalnog oružja po glavi stanovnika. Svima nam je veoma dobro u sećanju 2004. godina i 17. mart, kada nije postojala nikakva formalna vojska Kosova, ali su na ulice izašle desetine hiljade Albanaca da pale i prave nerede. Prema tome, samo formiranje vojske Kosova u ovakovom obliku ne treba doživljavati kao nekakvu silu koja će potencijalno da napravi problem, jer načina da se napravi problem na Kosovu uvek imate koliko hoćete“, kaže Avramović.
S njim se slaže i Radosavljević:
„Pozicija Srba na severu i južno od Ibra se neće bitno promeniti bez obzira da li će se KBS zvati vojskom ili ne. Pozicija Srba se može promeniti samo ako najveća vojna sila na svetu NATO odluči da u određenom trenutku dopusti nasilje, zbog interesa neke od svojih članica“.
Sednica 14. decembra
Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji rekao je pre nekoliko dana da će Kosovo 14. decembra dobiti vojsku, za kada je zakazana sednica kosovskog parlamenta na kojoj će se glasati o paketu zakona, kojim će se izmeniti mandat KBS i oformiti Ministarstvo odbrane Kosova.
Međutim u okviru ovih zakona nije predviđena promena imena Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova ili Vojsku Kosova.
U Ustavu Kosova ova formacija nosi naziv Kosovske bezdenosne snage, a ustavne promene nisu moguće bez glasova srpskih poslanika, koji se protive formiranju Oružanih snaga Kosova.
