Anastasija Zolotić prva je žena koja je na Olimpijskim igrama osvojila zlatnu medalju u tekvondu za reprezentaciju Sjedinjenih Američkih Država.
Ćerka Dalibora i Dragane, doseljenika u Sjedinjene Države sa prostora bivše Jugoslavije – iz Bosne i Hercegovine, rođena je 2002. na Floridi. Tekvondom je želela da se bavi od svoje osme godine – kada je počela i da sanjari o takmičenju na Olimpijskim igrama.
Osim zlata osvojenog u Tokiju, što je njen najveći individualni uspeh i priznanje tekvodno reprezentaciji SAD-a, osamnaestogodišnja Anastasija u svojoj zbirci trofeja ima još šest medalja – po dve broznane, srebrne i zlatne sa juniorskih i seniorskih takmičenja na kojima je učestvovala tokom karijere tekvondo borkinje.
“Svi takmičari nadaju se zlatnim medaljama. Niko na Olimpijske igre ne odlazi samo da bi učestvovao, tako da i ja ulazim sa istim očekivanjima. Sve zavisi od toga koliko truda uložite i naravno kako se sve kockice slože u danu nastupa”, rekla je američka šampionka srpskog porekla u intervjuu za ruski servis Glasa Amerike, uoči osvajanja medalje.
Ukazala je da su pripreme za nastup na Olimpijskim igrama delom bile frustrirajuće usled neizvesnosti da li će se manifestacija uopšte održati ili ne, ali i nedoumica kako se u takvim okolnostima uopšte pripremati.
“Verovatno se u svakom sportisti vodila takva vrsta borbe – pogotovo što sam imala samo sedamnaest godina – i suočavala se sa toliko neizvesnosti. Ali, mislim da je jednogodišnje odlaganje verovatno najbolja stvar koja je mogla da mi se desi kao sportistkinji. Bila sam u konkurenciji sportista od 57 kilograma, a težila sam samo 53. Dok sada konačno težim 57 kilograma. Takođe, prošle godine sam se povredila pre termina kad je trebalo da budu održane kvalifikacije i verovatno bih na Igre otišla povređena. Tako da mi je godina koja je prošla zbog odlaganja dala vremena da prođem kroz operaciju koju sam imala i da se oporavim. Ali i da steknem više iskustva u ovoj starosnoj grupi i u konkurenciji u koju sam ušla po težini”, kaže Anastasija i napominje da smatra da je time stekla više samopouzdanja nego što bi ga imala da održavanje Igara nije odloženo zbog pandemije koronavirusa.
Anastasija Zolotić je za Glas Amerike rekla i da su njene najveće pristalice članovi njene porodice – majka, otac, sestra Natalija i kućni ljubimac, patuljasti pinč Kori.
“Bili su uz mene sve vreme kada smo slavili i tugovali. Kada sam pobeđivala i gubila – bili su tu dok sam rasla kao osoba i sportiskinja – sve vreme tokom putovanja koje me je dovelo do mesta na kom se nalazim sada. Takođe, Američka tekvodno federacija podržavala me je sve vreme, često mi omogućavajući mnogo više nego što mi je bilo poterebno i za to sam im večno zahvalna. Moj trener i članovi našeg tima su me, kada je to bilo potrebno, gurali i bodrili na pripremama za Olimpijske igre. Zbog toga sam im izuzetno zahvalna. Nije mi bilo svejedno zbog toga što na borilištima nije bilo publike i nismo mogli da dovedemo članove naših porodica da budu uz nas.
Na početku me je to uznemirilo, ali sa druge strane, razumna sam osoba. Mislim da su brojni sportisti zahvalni što se Japan odlučio na održavanje Olimpijskih igara – upravo zbog toga što neće biti uzaludno ulaganje truda i vremena svih nas. Ovo su prve Olimpijske igre na kojima sam učestvovala i nadam se da će ih biti još mnogo. Tako da se nadam da će moji roditelji imati to zadovoljstvo da me lično bodre”, zaključuje u razgovoru za Glas Amerike Anastasija Zotović prva Amerikanka koja je za SAD osvojila zlatnu medalju u tekvondu na Olimpijskim igrama.
Deluje da američka šampionka nestrpljivo iščekuje naredni olimpijski ciklus. Pre nego što pokuša da dostigne uspeh starije koleginice, reprezentativke Srbije Milice Mandić i osvoji zlatno odličje na Olimpijskim igrama u Parizu, krenuće na malu turneju promocije osvojenog zlata. Prva destinacija su roditelji koji žive u Kolorado Springsu, a potom i rođaci u Evropi.
