Iako je Nemačka priznala nezavisnost Kosova, a Srbija nije, dve zemlje blisko sarađuju na normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ocenila je u sredu ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad.
Na predstavljanju rezultata ekonomskog istraživanja Nemačko-srpske privredne komore za 2024. Godinu ona je istakla da razlike koje postoje u mišljenju između Nemačke i Srbije ne mogu samo da se zanemare, već da o njima treba razgovarati i da će to dovesti do približavanja u stavovima.
“Ali kada pogledate medije ovde u Srbiji onda pomislite da me svakog dana gađaju jajima kao ambasadorku Nemačke, ali to nije tako, ja to mogu da potvrdim. I veoma cenim da pored svih razlika koje imamo u našem mišljenjima, možemo da vodimo jedan poverljiv dijalog. To važi za mene kao ambasadorku, ali to važi i za moje kolege u ambasadi i mi ćemo samo nastaviti”, rekla je Konrad.
Govoreći o ekonomskim odnosima dve zemlje Konrad je istakla je da istraživanje Nemačko-srpske privredne komore (AHK) pokazuje da nemačka preduzeća ne dolaze u Srbiju zbog subvencija, već zbog produktivnosti i dobre infrastrukture.
Takođe, ona je iznela i podatak da svako drugo preduzeće iz AHK ukazuje na nedostatak radne snage, zbog čega je, po njenim rečima, važno raditi na dualnom obrazovanju i njegovoj promociji u kompanijama u Srbiji.
Anke Konrad je prenela i da nemački investitori kao negativnu stvar navode to što Srbija nije usaglašena sa spoljnom politikom EU i ukazuju da bi to moglo da ima uticaj i na privredne odnose dve zemlje.
Novi rekord u razmeni dve zemlje
Aleksander Markus, Izvršni član UO Nemačko-srpske privredne komore, je izneo podatak da je u 2022. godini Nemačka u trgovini sa Srbijom po vrednosti robe ostvarila dvostruko veći obim nego bilo koji drugi spoljnotrgovinski partner ove zemlje. Prošle godine nastavljen je rast, rekao je Markus:
“Bilateralna trgovinska razmena u 2023. godini je ponovo porasla za dodatnih 13 posto i time postigla novi rekord od skoro devet milijardi evra. Srbija u 2024. godini i dalje spada u prvih 50 najvažnijih trgovinskih partnera Nemačke. Ono što me posebno raduje i što je pozitivno za srpsku makroekonomiju je da Nemačka po pravilu obično izvozi više u one zemlje iz kojih uvozi, a uvoz i izvoz za Srbijom možemo da vidimo da je poslednjih godina uravnotežen”, dodao je Markus.
Iznoseći podatke o tome kako nemačke kompanije ocenjuju privredno okruženje u Srbiji, Markus je rekao da su članovi AHK u Srbiji najviše zadovoljni razvojem komunikacione infrastrukture, razvojem infrastrukture u celini, produktivnošću i efikasnošću zaposlenih. Takođe, članice AHK u Srbiji posebno cene sistem viskog obrazovanja, digitalizaciju i administraciju i razvoj saobraćaja, transporta i logistike.
Istovremeno, navodeći čime nisu zadovoljni u Srbiji, članice AHK, po rečima Markusa na prvom mestu ističu nedostatak borbe protiv kriminala i korupcije. Uz to članice AHK nisu zadovoljni ni time koliko je radna snaga dostupna i kvalifikovana, nedovoljno fleksibilnim radnim zakonodavstvom, a sistem stručnog dualnog obrazovanja se prvi put našao na ovoj negativnoj listi.
"Moje je mišljenje je da su neki poslodavci izgubili strpljenje i zbog nedostatka kvalifikovanih kadrova žele da se dualno obrazovanje duže i intenzivnije razvija u Srbiji", dodao je Markus.
Po podacima koje je izneo Markus četvrtina članica AHK naglašava da nedostatak kvalifikovanih stručnjaka dovodi do smanjenja planiranih investicija, 22 odsto njih je prijavilo porast troškova zarada, a 19 odsto kaže da to dovodi do odbijanja novih narudžbina.
Što se tiče očekivanja u narednih godinu dana, Markus kaže da 48 odsto kompanija članica AHK kao rizike i izazove za ekonomski razvoj u tom periodu navode pre svega privredne i političke okolnosti. Za 45 odsto kompanija problem može da bude nedostatak stručne radne snage, dok je nedostatak potražnje iznelo 35 odsto kompanija, a rastuće troškove rada navodi 32 odsto nemačkih kompanija.
