Građani Irske, čini se, podržali su liberalizaciju jednog od najrestriktivnijih svetskih zakona o abortusu, pokazale su izlazne ankete u petak, na referendumu na kom su glasači zahtevali promene u onome što je poslednje dve decenije jedna od društveno najkonzervativnijih evropskih država.
Izlazna anketa koju su obavili Ajriš tajms i IPSOS MRBI navodi na to da su glasači u nekada duboko katoličkoj naciji podržali predlog zakona sa 68 odsto, naspram 32 odsto onih koji su bili protiv.
Odziv birača mogao bi da bude jedan od najvećih na referendumima, javila je državna televizija RTE, i da potencijalno nadmaši podršku od 61 odsto koliko je glasalo za gej brakove 2015. godine, kada su glasači čekali u redovima ispred biračkih mesta po jakom suncu.
Irski premijer Leop Varadkar, koji je podržao promene i pozvao na referendum u ovoj jedinsvenoj šansi za generaciju, rekao je ranije u petak da je "prilično uveren" da je velika izlaznost dobar znak.
Pred glasačima se našlo pitanje da li žele da odbace amandman na ustav iz 1983, kojim se nerođenom detetu i njegovoj majci daju ista prava na život. Posledica je bila zabrana abortusa, koja je delimično ukinuta 2013. u slučajevima kada je život majke ugrožen.
Irska je legalizovala razvod tesnom većinom 1995, ali je postala prva zemlja koja je uvela pravo na gej brak referendumom 2015.
Ali, ni jedna društvena tema nije podelila 4,8 miliona građana Irske tako oštro kao abortus, koji je na političku agendu nametnula smrt indijske imigrantkinje, stare 31 godinu, koja je umrla od septičnog pobačaja nakon što je odbijena za prekid trudnoće, 2012. godine.
"Mislim da je ova tema važna jer prošlo je 35 godina otkako je bilo ko imao šansu da glasa", kaže Sofi O'Gara, 28, koja je glasala "za" u blizini dablinskog Silikon doka, sedišta jedne od najvećih svetskih tehnoloških kompanija.
"Toliko je mnogo žena putovalo preko u Englesu da bi se podvrgli potrebama svoje porodice i svog zdravlja i mislim da je to sramota i da mora da se promeni", rekla je, govoreći o žeama koje putuju u Britaniju zbog abortusa.
Žestoka kampanja
Žustro utrkivanje pre glasanja podelilo je političke partije, poguralo nekada moćnu crkvu u zadnje redove i postalo test slučaj za pitanje kako globalni internet giganti regulišu reklame na društvenim mrežama u političkim kampanjama.
Za razliku od 1983, kada je religija bila u prvoj liniji i u centru rasprava, a abortus tabu tema za mnoge, ovu kampanju su određivale žene na obe strane javnosti, koje su opisivile svoja lična iskustva sa prekidima trudnoće.
Kampanja "ZA" argumentovana je time što preko 3.000 žena putuje u Britaniju svake godine da bi tamo prekinule trudnoću - što je pravo koje je obezbeđeno na referendumu 1992 - i druge, koje ilegalno naručuju pilule onlajn, odnosno da je abortus već realnost u Irskoj.
Opcija "NE" se fokusirala na planove vlade da dozvoli abotus bez ograničenja do 12 nedelje trudnoće ukoliko referendum bude uspešan, pozivajući se na temu ljudskih prava i prekrupni korak za većinu glasača.
"Mislim da je važno da štitimo nerođene bebe. Ljude nije briga više o dignitetu ljudskog života. Ja i sam imam porodicu i mislim da je to vrlo važno", rekao je Džon Devlin, radnik u marketingu koji je u svojim 50-im godinama života glasao "NE" u blizini centra Dablina.
Irska vlada promovisala je legalizaciju abortusa, za razliku od Sjedinjenih Država, u kojima je abortus dugo bio legalan, ali u kojima predsednik Donald Tramp podržava ukidanje federalnog finansiranja za klinike za zdravstvenu zaštitu žena, koje nude i obavljanje abortusa.
Kući, da bi glasali
Video snimci na društvenim mrežama pokazuju glasače kako putuju kućama iz inostranstva. Irska ne dopušta glasanje putem pošte ili u ambasadama, ali oni koji su van zemlje manje od 18 meseci ostaju u biračkim spiskovima.
Kao i u vreme referenduma o gej brakovima, oni koji su koristili #homevote ("kući na glasanje") haštag dominantno su podržavali promene. Mnogi su postavili svoje fotografije na kojima nose majce sa sloganom "Ukidanje".
"Žene i devojke ne bi trebalo da se pretvaraju u izbeglice zdravstvene zaštite, kada su u periodu krize", kaže Niam Keli, 27, koja je platila 800 evra i putovala 20 sati da bi se vratila kući iz Hanoja gde radi kao učiteljica engleskog jezika. Ona je nazvala glasanje jedinstvenom šansom u životu da se "ukine kultura sramote koja obavija ovu temu, tako da mi je bilo vrlo važno da budem deo toga".