Globalni odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu trebalo bi da posluži kao nacrt za rešavanje masovnih kršenja ljudskih prava, navodi se u godišnjem izveštaju organizacije Amnesti internešnal (AI) objavljenom u utorak. Međutim, organizacija optužuje Zapad da ignoriše druga kršenja ljudskih prava.
Invazija na Ukrajinu
Amnesti Internešnal kaže da je ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. godine otpočelo "vojno uništavanje miroljibivog naroda i zemlje".
"U roku od nekoliko meseci civilna infrastruktura je uništena, hiljade su ubijene, a mnogo više je povređenih", navodi se u izveštaju. "Rusija je ubrzala globalnu energetsku krizu i pomogla da se oslabe sistemi proizvodnje i distribucije hrane, što je dovelo do svetske krize hrane, koja i dalje neproporcionalno utiče na siromašnije zemlje i manjine".
Snažan globalni odgovor počeo je nekoliko dana posle invazije, izjavio je Filip Luter, direktor za istraživanje Amnesti Internešnala, u intervjuu za Glas Amerike.
"Videli smo da je Generalna skupština UN glasala da se osudi ruska invazija. To je bilo dobro. Međunarodni krivični sud otvorio je istragu ratnih zločina i zapadne zemlje otvorile su svoje granice za ukrajinske izbeglice. Za nas, te mere su zaista temeljni plan, možemo reći, za način za rešavanje masovnih kršenja ljudskih prava ", istakao je Luter.
Rusija negira da je počinila zločine ili da je ciljala civile u Ukrajini, uprkos širim dokazima koje su dokumentovali istražitelji UN-a i druge grupe za ljudska prava.
Kritika Anmestija
Amnesti Internešnal je prošle godine doživeo kritike kada je optužio ukrajinske snage da ugrožavaju civile postavljanjem svoje vojske u naseljene oblasti. Direktor Amnestija u Ukrajini podneo je ostavku, optužujući organizaciju za širenje propagande Kremlja, dok je ukrajinski predsednik rekao da je grupa pokušala da "prebaci odgovornost sa agresora na žrtvu".
Amnesti je u utorak saopštio da će nastaviti da ističe povrede ljudskih prava sa svih strana.
"Za sve nas je izuzetno jasno da su prekršaji koje su počinile ruske snage daleko važniji i smrtonosniji od bilo čega što bi ukrajinska vojska mogla da uradi. Kada to kažemo, naš mandat, naša misija je da zaštitimo civile. I iz tog razloga nastavićemo da razotkrivamo prekršaje koje su počinile ukrajinske vojne snage “, izjavila je generalna sekretarka Amnesti Internešnala Anjes Kalamar na konferenciji za novinare održanoj u utorak u Parizu.
"Dvostruki standardi"
Amnesti kaže da snažna međunarodna reakcija na moskovsku invaziju otkriva dvostruke standarde mnogih zemalja, koje su osudile Rusiju, ali nisu reagovale na druge krize u vezi sa ljudskim pravima.
"Solidarnost se duguje ukrajinskom narodu, ali se takođe duguje narodu Palestine, narodu Eritreje, narodu Mjanmara. A, to se nije dogodilo 2022. godine “, rekla je Kalamar za agenciju AP.
Evropske zemlje su primile oko 8 miliona ukrajinskih izbeglica od početka invazije. Amnesti kaže da je politika prema drugim nacionalnostima koje traže azil, postala tvrđa.
"Oni nisu pokazali isto ili isti tretman prema onima koji beže od rata i agresije na drugim mestima - rata u Siriji ili Avganistanu, ili nasilja na Haitiju, kada je reč o Sjedinjenim Državama", rekao je za Glas Amerike Filip Luter.
Smrtonosni konflikti
Tokom 2022. došlo je do izbijanja novih ratova, dok su postojeći konflikti postali smrtonosniji, navodi se u izveštaju Amnestija.
On ističe rat u Etiopiji, u kojem su ubijene stotine hiljada ljudi, prema nekim procenama.
"Većina tih pokolja bila je sakrivena od pogleda i odigrala se u uglavnom nevidljivoj kampanji etničkog čišćenja protiv Tigrejaca u zapadnom Tigraju", navodi se u izveštaju.
Amnesti navodi da je 2022. bila najsmrtonosnija godina u protekloj deceniji za Palestince na Zapadnoj obali, da su izraelske snage usmrtile najmanje 151 osobu, uključujući desetine dece. Izrael tvrdi da su njegova meta teroristi i kaže da je prošle godine u terorističkim napadima poginulo 23 građana jevrejske države.
Amnesti takođe ističe nastavak ugnjetavanja manjina Karen i Kareni u Mjanmaru, sa stotinama ubijenih i najmanje 150 hiljada raseljenih.
"Narod Haitija, Malija, Venecuele, Jemena i mnogih drugih mesta bio je ugrožen zbog oružanih sukoba ili sistemskog nasilja i kršenja ljudskih prava, u vezi sa tim", dodaje se u izveštaju.
U Iranu su u septembru izbili anti-vladini protesti posle smrti 22-godišnje Mahse Amini dok je bila u policijskom pritvoru. Amnesti kaže da su snage bezbednosti ispalile živu municiju da bi ugušile demonstracije, i tom prilikom ubile stotine muškaraca, žena i dece i povredile hiljade drugih.
Kineska prinuda
Amnesti optužuje Kinu za korišćenje prinude da bi ućutkala međunarodnu kritiku zbog kršenja ljudskih prava nad ujgurskim muslimanima. Visoki komesar za ljudska prava UN-a zaključio je u avgustu da je Kina počinila "ozbiljna kršenja ljudskih prava" protiv Ujgura i drugih većinom muslimanskih zajednica, optužbe koje Peking negira.
"Savet za ljudska prava UN nije naredio dalju akciju, jer je u suštini Kini dozvoljeno da koristi svoju taktiku čvrste ruke da spreči dalju proveru ili odgovornost ", rekao je Luter.
U izveštaju se navodi da su zaštite ljudskih prava napredovale u nekim zemljama, u oblastima kao što su prava žena i ukidanje smrtne kazne.
"Centralnoafrička republika, Kazahstan, Papua Nova Gvineja i Sijera Leone potpuno su ukinule smrtnu kaznu prošle godine", rekao je Luter.
Prekretnica
Ove godine obeležava se 75. godišnjica Opšte deklaracije o ljudskim pravima koju su Ujedinjene nacije usvojile posle Drugog svetskog rata. U svom izveštaju Amnesti navodi da ove godine mora da bude prekretnica u sprovođenju ljudskih prava.
"Bili smo svedoci ikoničnim delima prkosa, uključujući avganistanske žene koje izlaze na ulice da protestuju protiv talibanske vladavine i iranske žene koje postavljaju video snimke sebe kako se šišaju, u znak protesta protiv nasilnih i prisilnih zakona o pokrivanju glave u toj zemlji", navodi se u izveštaju.
"Možemo da se utešimo saznanjem da su se u sukobu sa takvim represijama hiljade ljudi i dalje okupile da pišu pisma, potpišu peticije i izlaze na ulice. To bi trebalo da bude podsetnik onima na vlasti da naša prava da tražimo promene i da se okupimo slobodno i kolektivno, ne mogu biti oduzeta “, zaključuje se u izveštaju Amnesti internešnala.
