Predsednik Donald Tramp istovremeno traži od američkog Sekretarijata za finansije milijarde dolara za zid na granici sa Meksikom i tvrdi da taj zid zapravo neće ništa koštati američke građane.
Tramp je u sredu ponovo izneo tvrdnju da Meksiko snosi troškove izgradnje zida zahvaljujući izmenjenom sporazumu o slobodnoj trgovini. To, međutim, nije tačno. Ako se zid bude gradio, novac će morati da dođe iz federalnog budžeta i moraće da ga odobri Kongres.
U trgovinskom sporazumu ili bilo kom drugom ugovoru nema mehanizma koji bi omogućio da Meksiko plati SAD izgradnju zida niti da se novac nadomesti Sekretarijatu za finansije.
Tramp je takođe značajno preuveličao broj ljudi za koje se veruje da ilegalno borave u zemlji, retroaktivno je objavio da je njegov sekretar za odbranu, koji je podneo ostavku, bio prinuđen da siđe s položaja, a takođe je najavio niže cene lekova, što nije veoma realno.
Pogledajmo neke od njegovih izjava u sredu na Tviteru i na sastanku kabineta.
Imigracija
Tramp na sastanku kabineta o broju imigranata koji ilegalno žive u SAD: “Stalno se pominjala cifra od 11 miliona. Stalno je stajala na 11 miliona. Pitao sam - da li ta brojka ikada opada ili se povećava? Ne, 11 miliona. Niko ne zna. Verovatno je u pitanju 30, 35 miliona ljudi. Oni bi došli, mahom preko južne granice, došli bi u zemlju i niko ne bi govorio o tome niti išta preduzeo".
Činjenice: Broj ilegalnih imigranata nije ni blizu 30 do 35 miliona, prema podacima sekretarke za unutrašnju bezbednost, koju je sam Tramp imenovao, kao i prema nezavisnim procenama.
Nestranački Istraživački centar Pju procenjuje da je u SAD 2016. ilegalno boravilo 10,7 miliona imigranata, što su najskoriji dostupni podaci. Aktivističke grupe, kako one koje se bore za prava migranata kao i one koje se zalažu za strožu kontrolu granice, imaju slične procene.
Na pretresu u Predstavničkom domu prošlog meseca, sekretarka za unutrašnju bezbednost Kirstjen Nilsen izjavila je da je cifra "negde između" 11 i 22 miliona, što je značajno niže od Trampove tvrdnje o 35 miliona ilegalnih imigranata.
Prema centru Pju, broj ilegalnih imigranata u SAD je dostigao 12,2 milona 2007, što je predstavljalo oko četiri procenta američke populacije, pre nego što je opao, delom zbog oslabljene američke ekonomije.
Tramp na sastanku kabineta: “Kriminalci krijumčari - takozvani "kojoti" - koriste decu da uđu u zemlju. Koriste tu decu. Oni nisu njihovi rođaci, koriste decu a onda ih odbace nakon što uđu u zemlju. To se događa godinama, nije ništa novo, ali mi želimo da to zaustavimo".
Činjenice: To se zaista događa, iako ne tako često kako bi se mislilo na osnovu Trampovih čestih izjava o toj pojavi. Predsednik misli na ljude koji dolaze u SAD sa decom za koju lažno tvrde da su njihova, da bi izbegli pritvor, zloupotrebljavajući politiku nerazdvajanja porodica. Međutim, takvi slučajevi prevare su retki. Prema Sekretarijatu za unutrašnju bezbednost, za oko 500 migranata je utvrđeno da nisu deo "legitimne porodice" i zato su razdvojeni od dece posle hapšenja između 19. aprila i 30. septembra prošle godine. To je mali deo od 107.000 porodica uhvaćenih u prelasku granice tokom prošle fiskalne godine, koja je završena 30. septembra.
Cena lekova
Tramp na sastanku kabineta: “Mislim da ćete videti ogromno smanjenje cene lekova."
Činjenice: Cene nastavljaju da rastu. Nove mere, koje je administracija najavila prošle godine i radi na njihovoj primeni, po svemu sudeći nisu promenile taj trend.
Podaci o promenama cene lekova u Americi, koje je prikupila kompanija za podatke u zdravstvu Elsevir, pokazuju da je od 20. decembra do 2. januara promenjena cena 1.179 proizvoda. Među njima, snižena je cena 30 vrsta lekova a povećana cena 1.149 lekova. Od njih, 328 lekova je poskupelo između 9 i 10 procenata, dok je kod ostalih reč o povećanjima manjim od tog procenta. Portparol Elsevira Kris Kepot kaže da će više kompanija ovog meseca najaviti povećanje cene lekova.
Druga kompanija, koja je razvila softver koji pomaže pacijentima da pronađu lekove po najpovoljnijoj ceni, navodi da je porasla cena često korišćenih lekova, na primer za visok krvni pritisak ili dijabetes.
“U prva dva dana januara, porasla je cena više od 250 različitih proizvoda", navodi Majkl Re, direktor kompanije RX Sejving Solušens. Lekovi su u proseku poskupeli oko 6 procenata", dodaje on.
Matis
Tramp o Džimu Matisu: “Želim mu sve najbolje. Ali, kao što znate, predsednik Obama ga je otpustio a u suštini i ja sam. Želim da vidim rezultate." (rečeno na sastanku kabineta).
Činjenice: Matis je, zapravo, podneo ostavku kao sekretar za odbranu u znak protesta zbog Trampove odluke da povuče američke vojnike iz Sirije. Penzionisani marinski general u pismu ostavke 20. decembra naveo je da se povlači sa položaja posle Trampove odluke da povuče 2.000 američkih vojnika iz Sirije. Matis je rekao da će ostati na poslu do kraja februara. Tri dana kasnije, Tramp je iznenada saopštio da Matisov zamenik biti drugi čovek Sekretarijata za odbranu Pet Šenahen i da stupa na dužnost 1. januara.
Što se tiče Matisovog rada u Obaminoj administraciji, on je služio kao šef centralne vojne komande. Otišao je sa položaja nekoliko meseci ranije nego što se očekivalo 2013, delom zbog neslaganja sa Belom kućom u odnosu na Iran.
Zid
Tramp na Tviteru: “Meksiko plaća zid kroz novi trgovinski sporazum SAD, Meksika i Kanade. Veći deo zida je već potpuno renoviran ili sagrađen. Obavili smo mnogo posla. 5,6 milijardi dolara koje je odobrio Predstavnički dom je mala suma u poređenju sa prednostima za nacionalnu bezbednost."
Činjenice: Meksiko ne plaća izgradnju zida. Takođe nije tačno da se mnogo toga gradilo mimo ograde podignute za vreme ranijih administracija, iako su renovirani neki delovi postojeće barijere na granici.
Tramp, u suštini, tvrdi da će modifikovani trgovinski sporazum sa Meksikom i Kanadom doneti ekonomske koristi Sjedinjenim Državama koje će, u narednim godinama, pokriti troškove izgradnje zida danas. U tu tvrdnju, međutim, ne veruju čak ni oni koji podržavaju predsednikov zahtev da se izgradi zid. Predsednik je otišao korak dalje na sastanku svog kabineta u sredu, navodeći da će se zid "sam otplatiti na mesečnoj osnovi."
Novi trgovinski sporazum ne razlikuje se tako mnogo od prethodnog sporazuma o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi (NAFTA). Tri zemlje će nastaviti trgovinu uz uglavnom niske carine ili bez carina, uz izvesna poboljšanja za sva tri partnera u odnosu na uslove NAFTA-e. Novi sporazum, uz to, još nije na snazi. Treba da ga potvrde zakonodavna tela sve tri zemlje a to nije garantovano.
Ne postoji kredibilan način za Trampa da predvidi dodatni rast koji će nadomestiti troškove eventualne izgradnje zida koji će snositi američki poreski obveznici. Trgovinski balans zavisi od previše faktora - raspoloženja potrošača, deviznog kursa, ukupnih ekonomskih rezultata i odluka koje donose hiljade kompanija, od kojih su neke potpuno van vladine kontrole. Tramp je konkretno obećao u kampanji 2016. da će Meksiko platiti zid. Meksiko ne namerava da to učini.
Trampova tvrdnja da je korist za nacionalnu bezbednost veća od ekonomske cene izgradnje zida je legitimna tema o kojoj se može raspravljati. Ali ideja da američki poreski obveznici neće pokriti troškove izgradnje zida je bez osnova.