Kvadriplegični invalidi spadaju u najteže jer nisu u stanju da kontrolišu pokrete ruku i nogu. Ali medicina i elektronika napreduju toliko brzo da je sada sasvim jasno da će u doglednoj budućnosti takvi pacijenti koristiti uređaje pomoću kojih će moći da obavljaju svakodnevne poslove.
Tokom eksperimenata na Univerzitetu grada Pitsburga, u Pensilvaniji, kvadriplegični invalid Džen Šurman koristi sopstvene misli da upravlja robotizovanom rukom kojom sama stavlja u usta kockice čokolade – o čemu je dugo sanjarila.
Ona već odavno ne može to da radi sopstvenim rukama zbog degenerativne bolesti kičmene moždine koja postepeno prekida vezu između mozga i mišića.
53-godišnja Džen Šurman sada pomaže stručnjacima Medicinskog centra na Univerzitetu grada Pitsburga, u Pensilvaniji, da razviju robotizovanu ruku koja može da se kontroliše voljom.
Prošlog februara, u deo njenog mozga koji kontroliše pokrete desne ruke i šake usađene su dve male rešetke sa elektrodama. Elektrode jedva da dodiruju površinu mozga, ali su u stanju da hvataju signale pojedinačnih neurona, kaže profesor neurobiologije Endru Švarc.
“Posle 25 do 30 godina pokušaja da shvatimo kako su neuroni u tom delu mozga povezani sa pokretima ruku, znamo da kretanje ruke zavisi od učestalosti signala koje neuroni šalju. Iskoristili smo taj osnovni princip da razvijemo algoritam kojim možemo da tumačimo nastojanje pacijenta da napravi pokret”, kaže profesor Švarc.
Kada je u laboratoriji, Džen Šurman je povezana sa kompjuterom i robotizovanom rukom i od nje se traži da obavlja razne zadatke.
Dva dana posle operacije lekari su već mogli da registruju signale njenog mozga u kompjuteru, a posle sedmodnevnih vežbi ona je mogla da kontroliše osnovne pokrete robotizovane ruke.
Sada, Džen Šurman već sopstvenom voljom manipuliše zglavkom i prstima šake.
“Što manje misli na pojedinačne zglobove to je bolja. A što je pokret prirodniji u njenim mislima, to je bolja kontrola”, kaže dr. Švarc.
U novembru, Šurman je mogla da uhvati štapić čokolade, prinese ga ustima i odgrize komad.
“Ovo je mali zalogaj za ženu, a ogroman zalogaj za moždanu kontrolu kompjutera”, izjavila je Džen Šurman, parafrazirajući izreku prvog čoveka na Mesecu, Nila Armstronga.
Doktor Švarc kaže da njen uspeh pokazuje ogroman potencijal za ljude koji ne mogu da kontrolišu svoje udove.
“Želeli bismo da montiramo ovaj uređaj na invalidska kolica. Zamislite kada bi Džen mogla da ga ima kod kuće, otvori sa njim frižider, sama sipa sebi čašu mleka i prinese je ustima”, kaže on.
Naučnici se nadaju da će u veštačku ruku moći da ugrade i senzore kako bi pacijenti mogli da razlikuju toplo i hladno, glatku ili grubu površinu. Takođe očekuju da će veza između glave pacijenta i veštačke ruke jednoga dana postati bežična.
Tokom eksperimenata na Univerzitetu grada Pitsburga, u Pensilvaniji, kvadriplegični invalid Džen Šurman koristi sopstvene misli da upravlja robotizovanom rukom kojom sama stavlja u usta kockice čokolade – o čemu je dugo sanjarila.
Ona već odavno ne može to da radi sopstvenim rukama zbog degenerativne bolesti kičmene moždine koja postepeno prekida vezu između mozga i mišića.
53-godišnja Džen Šurman sada pomaže stručnjacima Medicinskog centra na Univerzitetu grada Pitsburga, u Pensilvaniji, da razviju robotizovanu ruku koja može da se kontroliše voljom.
Prošlog februara, u deo njenog mozga koji kontroliše pokrete desne ruke i šake usađene su dve male rešetke sa elektrodama. Elektrode jedva da dodiruju površinu mozga, ali su u stanju da hvataju signale pojedinačnih neurona, kaže profesor neurobiologije Endru Švarc.
“Posle 25 do 30 godina pokušaja da shvatimo kako su neuroni u tom delu mozga povezani sa pokretima ruku, znamo da kretanje ruke zavisi od učestalosti signala koje neuroni šalju. Iskoristili smo taj osnovni princip da razvijemo algoritam kojim možemo da tumačimo nastojanje pacijenta da napravi pokret”, kaže profesor Švarc.
Kada je u laboratoriji, Džen Šurman je povezana sa kompjuterom i robotizovanom rukom i od nje se traži da obavlja razne zadatke.
Dva dana posle operacije lekari su već mogli da registruju signale njenog mozga u kompjuteru, a posle sedmodnevnih vežbi ona je mogla da kontroliše osnovne pokrete robotizovane ruke.
Sada, Džen Šurman već sopstvenom voljom manipuliše zglavkom i prstima šake.
“Što manje misli na pojedinačne zglobove to je bolja. A što je pokret prirodniji u njenim mislima, to je bolja kontrola”, kaže dr. Švarc.
U novembru, Šurman je mogla da uhvati štapić čokolade, prinese ga ustima i odgrize komad.
“Ovo je mali zalogaj za ženu, a ogroman zalogaj za moždanu kontrolu kompjutera”, izjavila je Džen Šurman, parafrazirajući izreku prvog čoveka na Mesecu, Nila Armstronga.
Doktor Švarc kaže da njen uspeh pokazuje ogroman potencijal za ljude koji ne mogu da kontrolišu svoje udove.
“Želeli bismo da montiramo ovaj uređaj na invalidska kolica. Zamislite kada bi Džen mogla da ga ima kod kuće, otvori sa njim frižider, sama sipa sebi čašu mleka i prinese je ustima”, kaže on.
Naučnici se nadaju da će u veštačku ruku moći da ugrade i senzore kako bi pacijenti mogli da razlikuju toplo i hladno, glatku ili grubu površinu. Takođe očekuju da će veza između glave pacijenta i veštačke ruke jednoga dana postati bežična.