Već dve godine imigrant koji nema dokumentaciju Išmael Delgado živi u jednoj crkvi u Finiksu u Arizoni, gde je potražio utočište da bi izbegao deportaciju. Kako saznaje novinarka Glasa Amerike Ketrin Džipson, on je svakodnevno pod velikim stresom. Odnedavno taj stres je još veći zbog vesti da predsednik Donald Tramp pooštrava imigracion politiku zbog čega Ismail brine da ni crkve više neće pružati zaštitu.
Došao je sam kroz pustinju pre 26 godina…i sada je na ivici. Išmael beži od naredbe za deportaciju izdate pre dve godine. Tada je napustio svoj način života i preselio se u crkveni podrum gde ima krevet. ..
“Došao sam samo sa odećom i glava mi je prepuna misli.”
Relativna bezbednost crkve Šedou Rok je cena za njegovu slobodu….
“Kad sam ugledao pastora Kena video sam mu u očima da želi da mi pomogne. On je rekao - vrata crkve Šedou Rok su otvorena za vas.”
Ta vrata su otvorena zahvaljujući samilosti crkve i njenoj njenoj spremnosti da se usprotivi vlastima.
“Njemu je potrebna šansa, a naš sistem ne pruža suviše šansi ljudima”, smatra sveštenik Ken Hajncelman. I mada mu imigracioni sistem možda neće pružiti još jednu šansu, Išmael je utočište šansa za novi život.
“Sada ne koristim ružne reči. Ne treba mi alkohol. Ne pušim. Nije mi to potrebno.”
Život sveden na osnovne stvari. Ali Išmael nije sam.. tokom prvih devet meseci, ilegalni imigrant Siksto Pas je i sam ovde gajio velike nade…
“Osećam da je moj mali sin moja snaga. To je nešto što mi može dati više snage da ostanem i borim se.”
Siksto vidi svog sina – ali mu nedostaje njegova struka i još uvek traži načine da vežba u crkvi….
“Nekada je dobro nekada je loše. Ujutru ponekad osećate se kao da se sve odvija kako treba. Ali ako gledate televiziju, neko dodje I kaže Tramp uvodi ovaj zakon, Tramp je upravo potpisao ovo. To menja stvar. Pitate se šta se dešava? Šta se dešava sa ovim svetom.”
Ogromna ograničenja sveta u kojem žive odlažu svakodnevne vesti – ali kad stignu - šok vezan za najnovije naredjenje predsednika Trampa je momentalan. A ako imigracione vlasti zaista pokucaju na njihova vrata, oni čekaju da se vrate u pustinju….
“Brinemo svakog dana – dan po dan”, kaže Išmael, znajući da utočište može da traje samo odredjeno vreme.