Njujork, Vašington i jedno polje u Pensilvanji bili su glavne mete terorističkih napada na Sjedinjene Države 11. Septembra 2001. Medjutim, u svetu povezanom modernim medijima i sredstvima komunikacija i Amerikanci koji su udaljeni od poprišta tih zbivanja, u manjim gradovima duž sporednih puteva, takodje su osetili šok, gnev i žalost.
Prodavačica i kantautorka Sindi Grejson živi u Nakadočesu, u istočnom Teksasu, delimično zbog toga što voli da bude daleko od stresa velikog grada. Ona prati vesti, ali ratovi i nemiri izgledaju tako daleko
„Delom osećate da se to sve dogadja negde daleko, jer mi ovde živimo u našem malom svetu.“
Pa ipak, ona ističe da su teroristički napadi pre deset godina doneli strahovanja i u njihov mali grad. Kad je svemirski šatl Kolumbija eksplodirao iznad Teksasa 2003.godine, razbacavši ostatke po gradu i njenom zemljištu, ona je prvo pomislila da je u pitanju teroristički napad.
„Kuća se tresla i moja prva reakcija je bila da je nešto eksplodiralo u Dalasu ili Hjustonu i da je vibracija stigla do nas.“
Mnogi od 30 hiljada gradjana Nakadočesa imaju lične veze sa američkim ratom protiv terorizma. Karolin Adams ima dva sina u američkoj vojsci. Ona misli da su američke operacije u Avganistanu i ubistvo Osame bin Ladena u Pakistanu umanjili pretnju od terorizma.
„On ima sledbenike, to znamo, ali mislim da je njegovo uklanjanje pomoglo.“
Penzionisana lekarka Kerol Gregori tuguje zbog svih žrtava i patnji u ratovima i pita se da li oni zbilja štite naciju.
„Još uvek brinem da bi se to moglo ponovo desiti. Nisam sigurna da smo bezbedniji.“
Jedan od ljudi koji su zaduženi za bezbednost gradjana u Nakadočesu je policijski narednik Gregori Souel. On ukazuje da je Nakadočes danas bolje zaštićen no ikada ranije zbog finansijske pomoći američkog Sekretarijata za unutrašnju bezbednost:
„Sada imamo više savremene opreme nego što smo mogli da sanjamo da ćemo imati za grad ove veličine. Aktivno smo se zalagali za tu pomoć.“
Souel priča da je federalna pomoć pomogla gradovima u istočnom Teksasu da saradjuju na formiranju mreže za vanredne situacije, koja je u stanju da odgovori na svaku vrstu katastrofe.
„Ti planovi i resursi aktivirani su u Nakadočesu tokom uragana Rita i Ajk.“
Život je ovde najvećim delom spor i lak. Čak i emocionalni uticaj tog užasnog dana pre deset godina je ublažen, kaže Arči Mekdonald, profesor istorije na Stiven Osten univerzitetu u Nakadočesu.
„Verovatno većina ljudi ne može automatski da vam kaže da li je prošlo devet ili 12 godina. Medjutim, kako se približavamo tom danu fokusiraćemo se više na to i biće održana neka vrsta memorijala u našoj zajednici.“
MekDonald smatra da će 11. septembar vremenom postati poput drugih istorijskih datuma koje Amerikanci sada mirno obeležavaju, kao Dan nezavisnosti.
„Danas na 4. juli jednostavno imamo proslavu. Ne sećamo se više činjenice da su mnogi ljudi izgubili život zbog onoga što se desilo pre 235 godina.“
I, dok se obeležava deseta godišnjica napada na Sjedinjene Države gradjani se i dalje nadaju da će oni, njihova zajednica i zemlja ostati bezbedni.
