2011. bila je godina ekstremnih vremenskih pojava. Samo u Sjedinjenim Državama vremenske katastrofe pogodile su na milione ljudi, odnele hiljadu života, 8 hiljada ljudi je povređeno, a ukupna ekonomska šteta premašila je 52 milijarde dolara.
Ekstremne vremenske pojave ove godine napravile su pustoš u mnogim delovima Amerike. Za Bila Vinga sve je počelo 1. januara, kada se tornado obrušio na grad Sinsinati, u Arkanzasu.
„Zvučalo je kao nešto svakodnevno, kao nailazak teretnog voza. Nismo bili na njegovoj putanji ali vetar je duvao tako snažno da smo mislili da je zemljotres“, kaže Bil Ving.
Taj tornado bio je samo jedan od 1600 koji su pogodili razne delove zemlje. Od dvanaest vremenskih nepogoda svaka je izazvala štetu od milijardu i više dolara što predstavlja nov rekord, kaže predstavnik Nacionalne meteorološke službe Kris Vakaro.
„Videli smo istorijske događaje u gotovo svakoj kategoriji – mećavama, uraganima, poplavama i sušama. Ove godine sve se mogu uvrstiti među najsnažnije“, kaže Vakaro.
Najveću štetu, kaže Dejvid Braun iz Nacionalne administracije za okeane i atmosferu, počinila je 12-mesečna suša u južnim ravničarskim državama.
„Procenjujemo poljoprivrednu štetu od 6 do 8 milijardi dolara od požara u Teksasu, Novom Meksiku i Oklahomi. Ako se suša nastavi narednih nekoliko meseci, kako inače očekujemo, šteta će biti i veća“, kaže Braun.
Kris Vakaro kaže da je tome doprinelo nekoliko činilaca. Pored priraštaja stanovništva i proširenja infrastrukture, 2011. dogodile su se neke krupne ciklične vremenske pojave.
„Pre svega La Ninja, u istočnom Pacifiku, što je izmenilo našu normalnu šemu nepogoda. Na Arktiku smo imali sistem nazvan Arktička oscilacija, koji je snažno uticao na vreme tokom zime i proleća, omogućavajući prodor hladnog vazduha što je izazvalo snežne oluje i doprinelo stvaranju tornada“, kaže Vakaro.
Vakaro dodaje da nema dokaza o povezanosti globalnog zagrevanja sa specifičnim lokalnim nepogodama ali da su ovogodišnji vremenski ekstremi u skladu sa dugoročnim prognozama stručnjaka.
„Na primer, ekstremna suša na jugu snažno utiče na useve i divlji svet. Istovremeno, nešto severnije događaju se ogromne poplave i padavine“, kaže Vakaro.
Klimatolozi kažu da zagrevanje zemlje povećava količinu toplote i vode u atmosferi, što sa svoje strane izaziva jake suše, jake kiše i snažnije oluje. Direktor Kampanje za klimu i čist vazduh, pri Odbrambenom savetu za prirodne resurse, Piter Altman, očekuje da će ta situacija nastaviti da se pogoršava. On se zalaže za aktivnije smanjenje oslobađanja gasova koji izazivaju te promene.
„Moramo bolje da se pripremimo za reagovanje na vremenske nepogode, bilo da je reč o sušama, požarima, talasima vrućine ili poplavama, a to znači da imamo spremnu zdravstvenu pomoć potrebnu posle takvih nepogoda“, kaže Altman.
Ovogodišnji vremenski ekstremi, kaže Kris Vakaro iz Nacionalne meteorološke službe, mogli bi da postanu „nova normala“. Njegova agencija preduzima korake za povećanje spremnosti zemlje na sve vremenske nepogode, što predviđa proširivanje mreže partnera u javnom i privatnom sektoru kako bi se zajednički pripremali za buduće katastrofe.