Rak jajnika naziva se i „tihi ubica“, jer je od trenutka kada se pojave simptomi i uspostavi dijagnoza, često prekasno za izlečenje. Prošle godine, 22 hiljade žena dobile su dijagnozu te bolesti u Sjedinjenim Državama, a 14 hiljada je umrlo. Procenjuje se da se u svetu ustanovi više od 200 hiljada slučajeva svake godine i njihove prognoze su podjednako sumorne. Medjutim, postoji i nova nada za tretman.
Kada je Šili Konor uspostavljena dijagnoza raka jajnika 2007. godine, bolest je već bila u poodmakloj fazi. Konor je bila podvrgnuta hirurškoj operaciji i hemoterapiji, ali se rak ponovo pojavljivao, četiri puta tokom četiri godine.
„Najduže vreme bez bolesti bilo je oko osam meseci.“
Konor je probala veliki broj lekova. Jedan bi delovao odredjeno vreme, dok bi drugi komplikovao njenu bolest. Ona je nedavno odlučila da prekine tretman i njena budućnost je neizvesna. To je prilično uobičajeno, kaže Lora Šauver, istraživač kancera i industrijskih lekova, koja je pet godina preživela rak grlića materice.
„Žene se podvrgavaju periodičnim rundama hemoterapije, jedne za drugom. One gube kvalitet života i na kraju ipak podlegnu bolesti“.
Rak jajnika povrati se posle tretmana u 75 odsto slučajeva. Šauver kaže da je to bolest koja se teško tretira zato što se tumori veoma razlikuju jedan od drugog i svaki različito reaguje na dostupne lekove.
„To je zapravo nasumičan odabir lekova i pacijent često dobije trovanje bez dobrobiti“.
Šauver je osnovala fondaciju koja se bavi tim problemom. Neprofitna organizacija nudi pacijentima molekularni profil ili ličnu kartu njihovih tumora. Ta organizacija uporedjuje obolele tumore sa drugim tumorima u svojoj bazi podataka. Takodje traga za biomarkerima koji nagoveštavaju kako bi odredjeni tumor mogao da odreaguje na hemoterapiju koja se koristi za sprečavanje rasta ćelija raka kod drugih vrsta kancera.
„Trudimo se da pomognemo da se uspostave prioriteti u tom izboru. Ako izbor nema smisla za odredjenu osobu, mi se trudimo da pronadjemo kliničko ispitivanje koje će imati smisla i u osnovi otvoriti karte u prilog pacijenta.“
Stvaranje molekularnog profila postalo je uobičajeno za druge vrste raka. Medjutim, tek nedavno je postalo dostupno za rak jajnika kroz pomenutu fondaciju. Iako procedura nije bila dostupna u vreme kada se Šili Konor prvi put povratio rak, ona kaže da će to pomoći drugima da donesu adekvatnu odluku u ranoj fazi tretmana.
„Ako imate neku ideju, čak i ako reagujete na te lekove, možete da probate nešto drugo. Probajte neki drugi standardni lek i ako ni drugi lekovi ne pomažu onda znate da treba da probate klinička ispitivanja.“
Lora Šauver je odlučna da promeni način na koji se rak jajnika tretira - to jest da svaki pacijent predstavlja slučaj za sebe. Ona kaže da takav pristup ne samo što može da poboljša kvalitet života žena sa rakom jajnika već može da vodi i ka razvoju odredjenih novih lekova za bolest koja je često smrtonosna.