U Tusonu u državi Arizoni nedavno je održavana komemoracija u znak obeležavanja godišnjice od pucnjave u kojoj je kongresmenka Gabrijel Gifords teško ranjena, a šestoro ljudi, među kojima i jedna devojčica i sudija, izgubilo živote. Masakr je šokirao sve Amerikance, međutim pobornici kontrole oružja kažu da se od tada gotovo ništa nije promenilo.
Streljana u zapadnom delu Virdžinije. Valeri Kasterbek kaže da ovde dolazi da vežba pucanje jer joj je to zabavno. Posedovanje oružja, dodaje ona, joj takođe pomaž da se oseća bezbednije.
“Živim sa cimerom, sa kojim i radim, ali on često nije kod kuće tako da je dobro da imam neku zaštitu”.
Bez obzira na to koliko dobro ciljaju, da li više vole oružje niskog kalibra ili nešto smrtonosnije, Amerikanci ne samo da pucaju već, kako navode nadležni iz državne službe - oni kupuju oružje u rekordnom broju.
Ti podaci su žalosni za Kolina Godara, koga 3 metka u telu još uvek podsećaju na 2007. kada je bio žrtva masakra na jednom univerzitetu u Virdžiniji. Napadač sa istorijom psihičkih problema tada je ubio 32 ljudi. Više od polovine studenata, Godarovih kolega, tog jutra su bili među žrtvama.
“Bio sam kao i većina drugih Amerikanaca pre pucnjave u ‘Virdžinija teku’. Mislio sam da smo preduzeli sve što smo mogli kako bi otežali opasnim ljudima da dodju do oružja”.
On je odrastao seleći se sa svojom porodicom iz Somalije u Bangladeš, Indoneziju i Egipat.
“Kada smo živeli u inostranstvu svi moji rođaci u Sjedinjenim Državama su bili zabrinuti za moju bezbednost i stalno su nam govorili da se vratimo u Ameriku. Najzad sam upisao fakultet u malom američkom gradu na zapadu Virdžinije i svi su osetili olakšanje”.
Godar sada radi u grupi koja se bavi kontrolom naoružanja, a koja nosi ime bivšeg predsedničkog savetnika za medije Džima Brejdija. On je zadobio teške povrede 1981. u pokušaju atentata na predsednika Ronalda Regana. Denis Henigan predvodi Brejdi kampanju za prevenciju nasilja oružjem.
“Ovo je konkretno američka tragedija. Ni jedna druga razvijena zapadna zemlja ne toleriše nasilje oružjem u tolikoj meri kao mi u Americi”.
Prema podacima američkih zdravstvenih zvaničnika, oko 100 hiljada ljudi godišnje bude žrtva pucnjave. Čak ni napad na kongresmenku Gabrijel Gifords u Arizoni nije podstakao veće promene u zakonu o naoružanju. Dugogodišnji lobista Džon Snajder smatra da američka vlada nema pravo da zabrani posedovanje oružja.
“Vlada služi narodu i bolje je da to shvate što pre”.
On kaže da su predlozi za strožije zakone osuđeni na propast jer velika većina Amerikanaca poseduje oružje.
“Više ljudi poseduje oružje u Sjedinjenim Državama nego što ih izađe da glasa za predsednika Amerike”!
Debata o kontroli naoružanja civila u Americi predstavlja srž koncepta o ličnim slobodama. Međutim, lobisti za pravo posedovanja oružja i borci za kontrolu oružja imaju različite definicije slobode kada je reč o vatrenom oružju.