Mnogi porede zbivanja u Egiptu sa iranskom revolucijom 1979. godine. I dok svetski lideri razmatraju odnose sa Kairom i pitaju se da li će promene u Egiptu imati saličan tok onima u Iranu, mnogi eksperti ukazuju da protesti u Egiptu nisu motivisani religijom.
Šta je zapravo motiv miliona demonstranata na ulicama egipatskih gradova i kako će ovi događaji da se završe? To su pitanja koja mnogi svetski lideri sada razmatraju. Neki analitičari tvrde da se ponavlja istorija, da je ovo početak islamske revolucije u Egiptu, slične onoj koja je izbila 1979. u Iranu. Međutim, svedoci demonstracija se ne slažu sa tim. Širah Maher,saradnik Međunarodnog centra za studije radikalizacije u Londonu, upravo se vratio iz Kaira.
„Ovo nije islamski puč. Bio sam na Trgu Tahrir, dok sam obavljao istraživanje i kada razgovarate sa tim mladim ljudima postaje vam jasno da je reč o nekim osnovnim stvarima. Reč je o ljudskim pravima, o slobodi, o pravima o vraćanju dostojanstva Egipćanima.“
Protesti i scene nasilja u Egiptu su na prvi pogled veoma slična arhivskom snimcima iz vremena iranske revolucije 1979. Tadašnje anti-vladine demonstracije su dobijale na zamahu i prerasle su u ulične borbe, dok je proamerička iranska monarhija gubila vlast. Iran je postao Islamska Republika pod ajatolahom Homeinijem. Analitičar Hažir Teimurian, poreklom Iranac, kao novinar je pratio iransku revoluciju. On kaže da postoje opasne paralele između tadašnjih zbivanja u Iranu i sadašnjih protesta u Egiptu.
„Iranci su govorili da ništa gore ne može da im se desi i da samo žele da šah ode, pa će onda između sebe da se dogovore o sledećoj vladi. Egipćani čine istu grešku. Nažalost, stvari mogu da krenu naopako. Oni su nažalost razjedinjeni u svemu osim u pogledu odlaska Mubaraka.“
U Egiptu nijedna opoziciona grupa nema većinu. Muslimansko bratstvo je najsnažnija grupa, ali tvrdi da ne želi vlast i da ne želi islamističku upravu. Istovremeno, Širaz Maher ističe da demonstranti u Egiptu nisu tražili vođstvo radikalnih islamskih grupa, za razliku od Irana, gde je ajatolah Homeini bio na čelu protesta. Medjutim, Hažir Temurian je pesimista u pogledu dugoročnije političke budućnosti Egipta.
„Očekuje se da će broj stanovnika u Egiptu do sredine ovog veka porasti sa 85 na 120 miliona ljudi. Trećina je ispod 15 godina starosti. Šezdeset odsto stanovništva je ispod 30 godina starosti. Mislim da ne postoji nikakav politički sistem, ni čisti i demokratski, ni verski koji bi mogao da odgovori na sve veća očekivanja tolikog broja mladih ljudi.“
Teimurian smatra da takva situacija postoji u mnogim zemljama u razvoju i da će bunt sličan onom u Egiptu imati reprize i daleko van njegovih granica.
