Životi desetina hiljada ljudi, muškaraca, žena i dece, promenjeni su zauvek kada su izgubili ruke ili noge u eksplozijama mina, bombaškim napadima ili nesrećama. Tokom poslednjih deset ili više godina, motorizovane proteze pomogle su tim ljudima da povrate neke od funkcija svojih izgubljenih udova. Naučnici sada razvijaju potpuno novu vrstu proteze za ruku i šaku koja čak omogućava pacijentu da povrati osećaj dodira.
Američki vojnici koji su izgubili udove u ratovima u Avganistanu i Iraku uglavnom dolaze u bolnicu za veterane Volter Rid u Vašingtonu zbog rehabilitacije i navikavanja na proteze. Doktor Tod Kajken radi sa tim pacijentima i drugima koji mu pružaju povratne informacije o bioničkoj ruci koju je on razvio. Doktor Kajken objašnjava svoj rad na bioničkoj ruci uz pomoć veterana iz iračkog rata Glena Lemana. Rad doktora Kajkena bio je usmeren na razvoj veštačke ruke koja može da odreaguje na misli pacijenta.
„Ono što radimo je da koristimo nerve koji su preostali iako je ruka izgubljena“.
Doktor Kajken objašnjava da su nervi iz amputirane ruke spojeni sa ostatkom mišića, bilo na grudima ili nadlaktici. Nervi koji kontrolišu opuštanje ili stezanje šake prikačeni su na različitim mestima.
„Sada Glen zamisli da treba da savije ruku u laktu i njegovi ostaci bicepsa su povezani i on koristi to kako bi savio lakat“.
Kako to funkcioniše: Elektrode postavljene na mišiće rade kao antene. Kada mozak pošalje nervni impuls ka tim antenama, elektrode pokrenu protezu ruke ili šake da se pomeri. Sa svojom novom rukom, Leman može da nosi tacnu ili da otvori vrata na frižideru, skoro i bez pomišljanja na to.“
„To vam vraća slobodu pokreta. Pokušaji da uradite neke stvari samo sa jednom rukom su pomalo teški. Ako možete da zamislite da otvarate teglu putera od kikirikija ili možda nekog džema i da ga namažete na hleb, nešto jednostavno kao pravljenje sendviča. Veoma je teško zahvatiti nešto i namazati uz pomoć jedne ruke.“
Pacijentima čak mogu da se nervi iz ruke i prstiju premeste u mišićno tkivo bicepsa što im pruža osećaj dodira.
„Ako dodirnete kožu u kojoj se ponovo nalaze nervi, pacijent oseća kao da ste dodirnuli njegovu ruku koja nedostaje. Oni mogu da osete blagi pritisak od samo jednog grama. Mogu da osete toplo i hladno, normalnu temperaturu, ali oni to osećaju u svojoj bivšoj ruci.“
Doktor Kajken kaže da se prostetička tehnologija nalazi u fazi u kojoj će verovatno moći da pruži sve veći broj usavršenih veštačkih udova koji će pomoći pacijentima da vode normalan život.