Za svoj prethodni film „Super veliki ja“ (Super Size Me), reditelj Morgan Spurlok hranio se mesec dana isključivo hranom iz Mekdonaldsa. Njegov novi dokumentarni film „Pom Wonderful: The Greatest Movie Ever Sold“ takođe je kritika korporativne Amerike, a bavi se temom plasiranja proizvoda u filmovima. U intervjuu za Glas Amerike, purlok kaže da pristajući da reklamiraju proizvode svojih finansijera u filmovima, reditelji dovode u pitanje svoj integritet.
U svom novom dokumentarnom filmu “Pom Wonderful - The Greatest Movie Ever Sold” reditelj Morgan Spurlok zumira na reklamiranje proizvoda u filmovima i televizijskim serijama. U razgovoru za Glas Amerike, Spurlok kaže da je došao na tu ideju gledajući njegovu omiljenu seriju “Heroji”.
“U jednoj epizodi, navijačica Hejden Penetiri izlazi iz škole, njen rodjendan se približava i otac joj kaže ‘mila, tvoja mama i ja smo veoma ponosni na tebe’. On onda poseže za svojim džepom odakle izvlači ključeve, a zatim rez na prednji deo kola, vidi se logo Nisan, onda nazad na nju, ključevi su ispred njenog lica. Kamera se zatim fokusira na nju koja izgovara ‘Roug? Nisan Roug? Ne mogu da verujem da mi poklanjaš Roug. Pa to je Roug!’ Bio sam zabezeknut kada sam shvatio da sam upravo odgledao reklamu u sred serije“.
Uz svoj uobičajeni smisao za humor, Spurlok vodi gledaoce na sastanke sa direktorima marketinga dok traži novac za finansiranje svog najnovijeg filma. I pored toga što Spurlok nudi da reklamira proizvode u svom dokumentarcu, on ne uspeva da sklopi posao.
“Kompanije su mi govorile ‘slušaj, video sam šta si uradio onoj kompaniji (Mekdonaldsu). Zašto bi mi pomogao sa novim filmom?’ Bila je to teška borba”.
Spurlok je najzad uspeo da sklopi ugovor sa proizvođačem sokova. Pošto je “Pom Wonderful” dao novac, počele su da pristižu i druge kompanije. Film je komičan, ali ipak baca svetlo na mračne strane modernog marketinga.
“Stavljaju ljude u magnetne rezonance i puštaju im reklame da vide kako mozak reaguje. Posle toga izmene reklamu ne bi li uticala na još više centara u vašem mozgu koji će da izazovu osećaj straha ili želju za seksom”.
Spurlok kaže da većina filmova barem delom zarađuje od plasiranja proizvoda. On tvrdi, na primer, da je u holivudskom hitu “Ajronmen” reklamirano preko 100 proizvoda. On takođe upozorava da takvi sporazumi sa proizvođačima mogu da utiču na umetnički integritet.
“Počnete da sklapate poslove sa filmskim studijima ili televizijskom mrežom i te kompanije će neumitno da završe u kancelarijama sa piscima. Oni vam onda diktiraju kako će dijalozi da zvuče”.
Spurlok kaže da je uspeo da zadrži kreativnu kontrolu nad svojim filmom i dodaje da savetuje drugima da sklapaju poslove sa korporacijama dokle god i one čine to isto.