Rusija je stavila veto na nastavak operacije pomoći UN koja predstavlja spas za više od četiri miliona Sirijaca koji žive u oblastima van kontrole sirijske vlade i u utorak je nagovestila svoju spremnost da u potpunosti okonča devetogodišnju operaciju pomoći.
"Sada Moskva mora da odgovara međunarodnoj zajednici - a vi morate da odgovorite sirijskom narodu", rekla je američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild pošto je Rusija glasala protiv produženja ovlašćenja za devet meseti, što bi omogućilo nastavak protoka humanitarne pomoći iz Turske u severozapadnu Siriju, a koja je dolazila do 2,7 miliona ljudi svakog meseca.
Brazil i Švajcarska, koji nadgledaju humanitarni dosije Sirije u 15-članom Savetu bezbednosti, prvobitno su tražili jednogodišnje produženje korišćenja graničnog prelaza Bab al-Hava. Ali kada je tokom pregovora postalo jasno da Rusija neće pristati na to, tražili su produžetak na devet meseci kao kompromis.
U kompromisnom tekstu, za koji je glasalo 13 predstavnika država, razmotrene su i neke druge ruske zabrinutosti.
Kina je bila uzdržana.
Tokom poslednjih nekoliko godina, Rusija je, uz podršku sirijske vlade, primorala Savet bezbednosti da smanji operaciju prekogranične pomoći i zapretila da će je potpuno zatvoriti. Moskva je od 2021. pristajala samo na šestomesečne obnove, umesto na jednogodišnje koje je Savet odobravao otkako je operacija uspostavljena 2014. godine, a što su tražile humanitarne grupe.
Moskva i Damask takođe su se zalagali za isporuku pomoći preko linija fronta sukoba unutar zemlje, a ne direktno iz inostranstva.
"Prekogranični mehanizam je očigledno kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Sirije, što je sticajem okolnosti bilo moguće pre 5 do 7 godina, ali danas izgleda potpuno anahrono", rekao je ruski ambasador Vasilij Nebenzja.
Pošto je stavila veto, Rusija je predložila sopstveni nacrt rezolucije, koji je ponudio samo šestomesečnu obnovu. Humanitarci su više puta rekli da je to nedovoljno za planiranje i efikasnost. To bi takođe značilo da će operacija ponovo biti obnovljena početkom januara - usred zime.
Nebenzja je rekao da je izbor jasan:
"Ali dozvolite mi da već ovde kažem, ako naš nacrt ne bude podržan, onda možemo samo da nastavimo dalje i zatvorimo prekogranični mehanizam".
On je dodao da Moskva nije otvorena za bilo kakvu vrstu tehničkog produžavanja, koje se često koristi za kratke vremenske periode za nastavak misija dok se nerešena pitanja razrađuju.
Glasanja u utorak održana su pošto je ovlašćenje misije isteklo u ponedeljak u ponoć, jer su tekući pregovori odložili planove za ranije glasanje.
"Trenutna je situacija da kamioni ne prelaze granicu kod Bab al-Have", rekla je ambasadorka Tomas-Grinfild novinarima nakon glasanja. "Oni su zaustavljeni. Dakle, potrebna humanitarna pomoć ne stiže do ljudi".
Posle razornih zemljotresa u februaru, sirijska vlada je odobrila korišćenje još dva prelaza iz Turske.
Oni su dostupni do 13. avgusta. Asadova vlada nije javno saopštila da li planira da produži njihovo korišćenje. Ali UN saopštavaju da sami ne mogu da pariraju pomoći koja prelazi preko Bab al-Havi, koja čini 85 odsto pomoći za severozapadnu Siriju.
"Bab al-Hava ostaje centar gravitacije za prekogranični odgovor UN", rekao je novinarima portparol UN Stefan Dužarik. On je dodao da su humanitarci unapred pozicionirali zalihe u severozapadnoj Siriji pre glasanja kako bi zadovoljili kratkoročne potrebe.
U međuvremenu, švajcarska ambasadorka je rekla da ne odustaje.
"Savet ima odgovornost da obnovi mandat za prekograničnu pomoć i mi ćemo nastaviti da radimo na pronalaženju zajedničkog jezika i da osiguramo da zajednički ispunimo tu odgovornost", rekla je Paskal Berisvil.
Prema rezoluciji Generalne skupštine usvojenoj u aprilu 2022, Rusija će sada morati da u narednih 10 dana objasni svoj veto članicama UN.
