Udruženje građana “Ateisti Srbije” nedavno je izašlo sa navodom da Srpska pravoslavna crkva (SPC) godišnje iz budžeta dobije oko sedam miliona evra, na račun toga što je, kao nevladina organizacija, korisnik budžetske linije 481.
U saopštenju objavljenom na sajtu udruženja ateista, oni su pozvali državu da oporezuje i u sistem PDV-a uvede crkvene poslove, kao i to da se umesto izdvajanja iz republičkog budžeta verskim zajednicama, omogući lukrativniji porez, koji bi dobijale redovnim odvajanjem od plata sopstvenih vernika.
“Mislim da bi crkva trebalo da se ponaša odgovorno, kao i svaki član društva, jer ako pripada tom društvu ona treba da u kriznim vremenima pokaže i princip solidarnosti. Kada su smanjivane plate i penzije u javnom sektoru bilo je logično da se crkva odrekla svog dela kolača iz budžeta ili da pak samoinicijativno pokrene procedure za plaćanje poreza na imovinu, kao i uvođenje PDV-a na sve ono što prodaju, a nije u domenu donacije ili poklona”, odgovorio je ekonomski analitičar Saša Đogović na pitanje Glasa Amerike o prihodima SPC.
Elizabeta Paradžik, master teolog, u izjavi za Glas Amerike kaže da u potpunosti podržava inicijativu Udruženja iz nekoliko razloga.
“U skladu sa finansijskim obavezama koje su nametnute vernicima i za koje u eparhijama postoje i cenovnici, crkva bi trebalo da narodu dopusti i pravo na saznanja o tome čime se to još SPC bavi, i na koje sve načine prihoduje, osim verskih pitanja. Jer je među vernicima mnogo onih kod kojih upravo ovakve i slične nejasnoće doprinose udaljavanju od nečeg što bi trebalo da predstavlja neophodan i centralni živototvorni segment duhovnog bivstvovanja, za koji je upravo Crkva na prvom mestu i kompetentna”, kaže ona.
Prema propisima o budžetu, SPC može da se finansira kroz različite modele iz republičkog budžeta i to - kada je raspodela u pitanju - kroz finansiranje lokalnih vlasti, kroz kulturu, graditeljstvo, zaštitu kulturne baštine i druge oblike finansiranja.
Ako se pogledaju svi ovi tokovi finasiranja koji se iz različitih sektora slivaju iz budžeta u SPC, onda brojka od 7 miliona evra i ne deluje tako neverovatno.
Crkva bi trebalo da poštuje svoje principe i načela, pomozi bližnjem
Đogović kaže da nije toliko bitno koliki je novac u pitanju, ali da bi “predominantno sama crkva trebala da poštuje svoje principe i načela, pomozi bližnjem” i podseća da je u Srbiji i dalje za standard, za jednu potrošačku korpu potrebno izdvojiti više od jedne prosečne neto zarade.
Đogović navodi primer Švajcarske protestantske crkve koja ima kasu i izdaje račun za sve ono što prodaje, a kada hoćete da zapalite sveću nije obavezno da platite, već možete ostaviti prilog, objašnjava analitičar.
Udruženje ateista je predložilo da se uvede crkveni porez, nalik na porez u Nemačkoj, prema kojem bi se za crkve i verske zajednice izdvajalo osam odsto bruto plate za svakog zaposlenog, koji se izjasnio pred poreskim organima kao vernik, ističući da bi SPC na taj način naplatila od svojih vernika oko 760 miliona evra godišnje.
“U čemu je problem? Najverovatnije je problem u tome što kada bi neko i predložio, pa onda i uveo takav porez, naprasno bi se ispostavilo da u celoj Srbiji nema ni 5.000 vernika SPC”, navodi se u saopštenju i dodaje da zbog toga SPC “igra na sigurno - sedam miliona evra iz budžeta svake godine, neplaćanje poreza i nebrojene privilegije u obradivoj i građevinskoj zemlji, nekretninama i uslugama od države”.
Paradžik podseća da “crkva po svojoj prirodi nije ni zamišljena da bude državno uređenje kao islam, niti da funkcioniše poput nacionalne organizacije koja bi u prvom redu sabirala jedan narod i o tome bi trebalo sveštenici više da govore jevanđelskoj misiji koju obnašaju”.
Ateisti podsećaju na moguće neprijavljene i neoporezovane prihode SPC, stečene naplatom krštenja, venčanja, opela, osveštavanja slavskog kolača, koje crkvi donose oko 25 miliona evra godišnje.
Pozvali su vlasti da novac prikupljen uvođenjem crkve u sistem PDV-a bude iskorišćen za kupovinu neophodne medicinske opreme za državne bolnice i za opremanje vrtića i škola.
Kako se troši novac poreskih obaveznika koji odlazi crkvi prilično je nejasno, a Đogović navodi i slučaj koji se desio pre godinu ili više dana kada je Vladika u Austriji ili Švajcarskoj bio kažnjen, jer nije platio državni porez.
“Na kraju je ta pritužba došla u pravoslavnu crkvu u Beogradu - onda je potka ko je platio tu kaznu? Da li su to bili budžetski korisnici Republike Srbije ili na koji način se to izmirilo”, pita Đogović.
U izjavi za Glas Amerike, on kaže da smatra da bi crkva prijavljivanjem poreza postigla da njen rejting poraste u javnosti, a da bi crkva svojim primerom mogla da da primer društvu kako bi ono moglo dodatno da ima poverenja u samu SPC.
Teološkinja Paradžik dodaje da postoji i problem izdvajanja za druge crkve iz budžeta Srbije.
“Država izdvaja i za ostale tradicionalne crkve ili verske zajednice ali proporcionalno neuporedivo manje. Nepostojanje reciprociteta dodatno izaziva osnovani revolt kao i sve zastupljenije nezadovoljstvo pripadnika većinskog naroda, kada je pitanju tretmana crkve ili ćutanja o veoma važnim društvenim problemima, kakav je recimo i pedofilija”, zakljkučila je Paradžik..
