Sedamdeset godina posle oslobodjenja koncentracionog logora Aušvic-Birkenau, oko 300 preživelih okupilo zajedno sa svetskim liderima na mestu čije je ime postalo sinonim za Holokaust.
Kada je sovjetska Crvena armija oslobodila Aušvic 27. januara 1945. vojnici su pronašli oko 7.000 zatvorenika, među kojima je bilo 130 dece. Najmladji preživeli sada su u svojim 70-im godinama, a većina u devetoj deceniji života. Oni, međutim, nisu samo evocirali svoje košmarne uspomene već i izrazili zabirnutost zbog današnjice.
“Ako niko ovo ne zaustavi, ovo zlo iz Aušvic-Birkenau, ono lebdi nad nama i ponovo se radja kroz teror, anti-semitizam i rasizam. Zbog njega se ljudima odsecaju glave dok drugi posmatraju, ceo svet posmatra”, kaže Halina Birnebaum, preživela iz Aušvica.
“Ne želimo da naša prošlost bude budućnost naše dece”, poručio je Roman Kent, preživeli iz Aušvica.
Predsednik Svetskog jevrejskog kongresa Ronald Lauder upozorio je na novi talas anti-semitizma u Evropi, dok neki od preživelih izražavaju nevericu zbog onih koji poriču njihovo iskustvo.
“Neki i danas govore da se Holokaust nikada nije desio. Došao sam ovde da kažem svetu da se desio. Dovoljno sam jak, ja sam pobednik. Svet mora da izvuče pouke i da živi u miru”, naglašava preživeli Holokausta Mordekai Ronen.
Pre polaska za Poljsku, nemački predsednik Joahim Gauk je poručio parlamentu u Berlinu da su pouke zločina u Aušvicu zauvek deo nemačkog nacionalnog bića.
“Nema nemačkog identiteta bez Aušvica. Sećanje na Holokaust je obaveza svih Nemaca, svih koji žive u Nemačkoj”.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je dan ranije da je sramno što su Jevreji u Nemačkoj i danas suočeni sa uvredama, pretnjama i nasiljem. Francuski predsednik Fransoa Oland poručio je da će se boriti protiv ekstremizma, koji je pogodio njegovu zemlju.
Međutim, dnevna politika je bacila senku na komemoraciju. Zbog zahladjenja u odnosima Zapada i Rusije, medju učesnicima je bio ukrajinski predsednik Porošenko, ali ne i ruski predsednik Putin, iako je sovjetska Crvena armija oslobodila koncentracioni logor.
Komemoraciji je prisustvovao i holivudski mogul Stiven Spilberg, koji je osvojio Oskara za dramu o Holokaustu “Šindlerova lista”. On je video kamerom do sada zabeležio svedočenje 58.000 preživelih Holokausta, a tokom komemoracije u Poljskoj se sastao sa stotinama njih. Posle govora, održane su jevrejske i hrišćanske molitve za mrtve, a učesnici komemoracije su upalili sveće kod spomenika žrtvama.
Više od 1,3 miliona ljudi upućeno je u Aušvic-Birkenau u okupiranoj Poljskoj izmedju juna 1940. i januara 1945, kao deo genocidnog plana Adolfa Hitlera nazvanog “konačno rešenje”. U Aušvicu je stradalo oko 1,1 milion ljudi. Nacisti su ubili šest miliona od 11 miliona Jevreja koliko je pre II svetskog rata živelo u Evropi.