Talibanski vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova, kojeg su Sjedinjene Američke Države proglasile globalnim teroristom, priredio je u Kabulu ceremoniju u čast bombaša samoubica odgovornih za ubistva hiljada američkih i savezničkih trupa u Avganistanu.
Sirahudin Hakani, koga su SAD ucenile na 10 miliona dolara za sve informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja, sastao se sa porodicama nekih od napadača na događaju u ponedeljak u luksuznom hotelu u glavnom gradu Avganistana, rekao je portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Kari Said Kosti.
Kosti je tvitovao zamagljene slike Hakanija kako se moli i grli članove porodice poginulih bombaša samoubica i rekao da je ministar kasnije pozdravio bombaše samoubice kao "heroje islama i zemlje". Hakani se poslednjih godina nije pojavljivao u javnosti, uključujući i period nakon povratka talibana na vlast.
Talibani su u avgustu povratili kontrolu nad zemljom nakon što su skoro 20 godina vodili smrtonosnu pobunu protiv avganistanske vlade koju podržava Zapad i koalicionih snaga predvođenih SAD-om. Globalna zajednica je, međutim, ignorisala pozive islamističke grupe da prizna njihovu privremenu vladu u Kabulu, navodeći ljudska prava i druge brige.
"Nastupanje islamskog sistema rezultat je krvi naših mučenika", rekao je Hakani, koji je poznatiji po tome što je vodio Hakanijevu mrežu militanata koje Vašington krivi za samoubilačke napade na strane trupe u posjednje dve decenije.
"Sada, ti i ja moramo se uzdržati od izdaje težnji naših mučenika", naglasio je Hakani. On je podelio 125 dolara porodicama "mučenika" i obećao zemljište za svaku porodicu, rekao je Kosti.
Kosti je kasnije govorio za jednu avganistansku TV mrežu i branio Hakanija zbog hvaljenja bombaša samoubica. On je tvrdio da su napadi deo talibanskog "džihada" protiv okupacije Avganistana od strane američkih i savezničkih trupa. On se takođe branio zamagljivanje slika Hakanija, navodeći bezbednosne razloge da ministar ostane u senci.
Veruje se da su finansijska i vojna snaga Hakanijeve mreže odigrale ključnu ulogu u pomaganju talibanima da održe i prošire svoju pobunu.
Zvaničnici Talibana odbacuju postojanje mreže kao zapadnu propagandu, navodeći da je Hakani zamenik Hibatulaha Akhundžade, poglavara Talibana koji se povukao.
Kritičari kažu da ceremonija u ponedeljak u Kabulu neće pomoći u pokušajima talibana da dobiju međunarodno priznanje njihove vlade, koja je već na udaru kritika zbog nedostatka inkluzivnosti.
"Imenovanje Siraja Hakanija za vršioca dužnosti ministra unutrašnjih poslova već je otežalo zemljama, posebno SAD, da se više angažuju sa talibanskom vladom", rekao je Džonatan Šroden, analitičar za vojne operacije u američkom Centru za pomorske analize.
"Njegove radnje (u ponedeljak) će to učiniti još težim i verovatno udaljiti šanse za formalno priznanje vlade u budućnosti", rekao je Šroden za Glas Amerike
"Međunarodna zajednica će vjerovatno nastaviti da sarađuje sa nekim pripadnicima Talibana koji nisu iz Hakanija kako bi humanitarnu pomoć bila poslata direktno za narod Avganistana, ali nema sumnje da će ovakve akcije učiniti manje privlačnim za te zemlje razmatranje formalizacije odnosa sa talibanskom vladom" rekao je on.
Analitičar Torek Farhadi, bivši savetnik avganistanske vlade, rekao je da je ključni izazov sa kojim se grupa suočava "senzibilizacija" [ubeđivanje] svih talibanskih činova da je rat sa Amerikom okončan, i da "svi oni moraju da se okrenu da bi pobedili u ekonomskom ratu" kako bi sprečili širenje siromaštva u zemlji.
Talibani se "sastoje od strana i grupa, od kojih neke žele stalno da podsećaju druge na velike žrtve kroz koje su prošli kako bi došli do ove tačke gde kontrolišu državu", primetio je Farhadi.
"Druge grpacije znaju da bi bili međunarodno priznati, moraju da smire retoriku. Ali zaboraviti koliko su bile intenzivne dve decenije rata moglo bi da prouzrokuje da neki nezadovoljni borci napuste svoje redove i pridruže se nasilnim grupama poput ISIS-K", rekao je Farhadi rekao je za Glas Amerike, koristeći akronim za avganistanski ogranak Islamske države, IS-Horasan.
Talibanski delegati trebalo bi da u sredu prisustvuju višeslojnom sastanku u Moskvi sa izaslanicima iz Rusije, kao i dve zemlje koje dele granicu sa Avganistanom - Kine i Pakistana. Očekuje se da će talibani pokrenuti pitanje priznavanja nove vlade u Kabulu.
Ruski, kineski i pakistanski delegati održali su u utorak trilateralne razgovore uoči sastanka sa talibanima i složili se da pruže humanitarnu i ekonomsku pomoć Avganistanu.
Na sastanak je pozvana i jedna američka delegacija, ali je portparol Stejt departmenta Ned Price u ponedeljak naveo "logističke razloge" za nedolazak na razgovore u Moskvi i rekao da će se delegacija pridružiti takvoj sednici u budućnosti.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov rekao je u utorak da Moskva uskraćuje priznanje talibanima čekajući da ispune obećanja koja su dali prilikom preuzimanja vlasti, uključujući i političku i etničku uključenost nove vlade.
"Zvanično priznanje Talibana za sada se ne raspravlja", rekao je Lavrov novinarima. "Kao i većina drugih uticajnih zemalja u regionu, mi smo u kontaktu sa njima. Podstičemo ih da ispune obećanja koja su dali kada su došli na vlast", rekao je on.
Vašington je zamrznuo skoro 10 milijardi dolara afganistanske imovine, uglavnom pohranjene u američkim Federalnim rezervama, od kada su talibani preuzeli državu.
Američka administracija tvrdi da želi da pozove ovu grupu na odgovornost i poštovanje datih obećanja da će štititi prava svih Avganistanaca, posebno prava žena, te da će uspostaviti inkluzivnu vladu koja će upravljati zemljom koja je pogođena nemirima.
