Zvaničnici Ujedinjenih nacija i humanitarne organizacije sastali su se sa talibanima u Avganistanu usred pojačanih poziva islamističkim vladarima da okončaju, kako jedan zvaničnik UN-a opisuje, "opasnu kampanju" za isključivanje žena iz javnog života.
Sastanci se održavaju pošto je Melisa Fleming, podsekretarka UN za globalne komunikacije, u nedavnim komentarima rekla da je "sistematska kampanja de fakto vlasti u zemlji da postepeno izbrišu žene iz javnog života i uskrate njihov doprinos, neverovatan čin autodestruktivnosti."
Melisa Fleming je iznela taj komentar u trenutku dok je Markus Pocel, izaslanik UN-a u Avganistanu, održavao uzastopne sastanke sa visokim talibanskim ministrima u glavnom gradu Kabulu, pozivajući ih da ukinu zabranu obrazovanja žena i njihovog rada u humanitarnim organizacijama, navodeći kao razlog teške humanitarne uslove u zemlji .
Pocel je u nedelju održao poslednji sastanak sa talibanskim ministrom za promociju vrlina i sprečavanje poroka, zaduženog za tumačenje i sprovođenje talibanske verzije islama.
"Poslednje diskriminatorne zabrane Talibana protiv žena sprečavaju da spasonosna pomoć stigne do Avganistanaca i one će nauditi avganistanskoj ekonomiji ", rekao je Pocel Muhamedu Halidu Hanafiju, prenela je kancelarija UN zvaničnika.
Prošlog meseca, vladari su iznenada zabranili avganistanskom ženskom osoblju da radi za nacionalne i međunarodne nevladine organizacije, rekavši da ne nose islamsku maramu u skladu sa zvaničnim naredbama.
Zvaničnici UN kažu da je tim potezom praktično obustavljen veliki broj humanitarnih programa u zemlji u kojoj je milionima ljudi potrebna hitna pomoć.
Pocelovi razgovori sa talibanskim zvaničnicima u Kabulu odvijaju se u trenutku kada se Savet bezbednosti UN priprema za privatni sastanak 13. januara kako bi raspravljao o zabrani avganistanskih humanitarnih radnika u improvizovanoj zemlji.
U međuvremenu, generalni sekretar Norveškog saveta za izbeglice (NRC) stigao je u nedelju u prestonicu Avganistana na razgovore sa talibanskim vlastima kako bi zatražio poništavanje zabrane rada žena za nevladine organizacije.
Jan Egeland je prvi šef velike dobrotvorne organizacije koji je posetio zemlju otkako je direktiva stupila na snagu 24. decembra.
"Naše kancelarije su skoro prazne, a sve operacije paralizovane širom Avganistana", napisao je Egeland na Tviteru. "Bez ženskog i muškog osoblja, ne možemo da nastavimo sa olakšanjem života ljudi. Ne možemo doći do žena i dece bez ženskog osoblja", dodao je on.
Norveški šef pomoći je naglasio da njegova organizacija poštuje "sve tradicionalne avganistanske vrednosti za odevanje, putovanja i radno mesto". On je rekao da je 469 koleginica u NRC-u "od suštinskog značaja za" njihovu pomoć za 700.000 Avganistanaca, posebno žena u svetlu kulturološke osetljivosti.
"Mora nam se dozvoliti da nastavimo sa radom sa svim osobljem, inače će životi biti izgubljeni", upozorio je Egeland.
NRC je pomogao oko 850.000 ljudi tokom prošle godine u Avganistanu u oblastima vode, kanalizacije, skloništa i obrazovanja.
Talibani su od povratka na vlast u avgustu 2021. uveli stroge granice u životu žena, zabranjujući im mnoga radna mjesta i pohađanje univerziteta i srednjih škola. Ženama nije dozvoljeno da posećuju javne parkove, teretane i kupatila i moraju da pokriju lica dok su u javnosti.
Fleming iz UN-a je takođe rekla: "Nijedna zemlja ne može sebi da priušti da isključi polovinu svog stanovništva iz društva. Žene i devojke su ključne za budućnost Avganistana".
Talibani su odbacili kritike na račun njihovog upravljanja i politike, rekavši da su ti potezi striktno u skladu sa avganistanskom kulturom i islamskim zakonom ili šerijatom.
